Аглабиди
Из пројекта Википедија
Аглабиди су династија емира, чланова арапског племена Бани Тамим, који су владали Ифрикијом (северна Африка), номинално у име абасидског Калифа, око једног века, док нису збачени од стране Фатимида.
Оснивач династије је Ибрахим ибн ал-Аглаб којем је Харун ал-Рашид дао 800 у наследни посед Керуан с Тунисом, западном Триполитанијом и источним Алжиром. Аглабиди су своју власт ширили према Сицилији и византијским областима јужне Италије (Сарацени). Василије I потиснуо их је из јужне Италије (876 - 886), а устанак Бербера сломио им је власт. Године 909. Бербери протерују у Египат последњег Аглабида, калифа Зијадата Алаха III.
[уреди] Аглабидски владари
- Ибрахим I ибн ал-Аглаб ибн Салим (800-812)
- Абдулах I ибн Ибрахим (812-817)
- Зијадат Алах I ибн Ибрахим (817-838)
- ал-Аглаб Абу Афан ибн Ибрахим (838-841)
- Мухамед I Абул-Абас ибн ал-Аглаб Аби Афан (841-856)
- Ахмед ибн Мухамед (856-863)
- Зијадат Алах II ибн Аби л-Абас (863)
- Мухамед II ибн Ахмед (863-875)
- Ибрахим II ибн Ахмед (875-902)
- Абдулах II ибн Ибрахим (902-903)
- Зијадат Алах III ибн Абдила (903-909)
