Анри I

Из пројекта Википедија

Анри I

Анри I (4. мај 1008.-4. август 1060.) је краљ Француске (1031.-1060.) из династије Капет.

Син је краља Робера II Побожног. Крунисан је 1027. још док му је отац био жив, са циљем да се осигура несметано наслеђивање.

Садржај

1 Сталне борбе око територија
2 Савез и сукоб са Вилијамом Освајачем
3 Расправа око Лорене
4 Смрт

[уреди] Сталне борбе око територија

Период његове власти обиљежен је сталним борбама око територија, као и за време његових претходника. У почетку, уз подршку мајке, придружио се брату Роберу Бургундијском 1025. у побуни против оца. Мајка је подржавала захтев млађег брата Робера Бургундијског да буде наследник. Када је умро отац имао је проблема са побуњеним братом, па му 1032. даје војводство Бургундије, које је 1016. Анри добио од оца.

[уреди] Савез и сукоб са Вилијамом Освајачем

Анри долази да помогне новопостављеном војводи Нормандије Вилијаму (будућем Вилијаму Освајачу ) да смири побуну вазала. Анри и Вилијам Освајач су 1047. победили вазале у одлучној бици крај Каeна, тако да је Вилијамово војводство било осигурано.

Неколико година касније Вилијам Освајач (који је био рођак енглеског краља) оженио се ћерком фландријског грофа. Анрија је уплашила могућа моћ Вилијама Освајача, па зато 1054. и 1058. покушава да освоји Нормандију. Међутим био је поражен и није успио да освоји Нормандију.

[уреди] Расправа око Лорене

Имао је три састанка са Светим Римским царем Хенриком III. На трећем састанку маја 1056. расправљали су спор око Лорене. Расправа је постала толико жучна, да је краљ Француске Анри изазвао немачког краља и цара Хенрика III на двобој. Хенрик III није био добар ратник, па је побегао. Упркос свему Анри није добио Лорену.

[уреди] Смрт

Анри је умро 4. августа 1060. Покопан је у базилици Сент Денис. Наслеђује га син Филип I, који је тада имао 7 година. Због тога је Анријева жена Ана Кијевска владала 6 година као регент.

Претходник: Робер II Побожни	Француски краљеви (1031 - 1060)	Наследник: Филип I
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Француски владари
Каролиншка династија (843. - 987.) Карло II \| Луј II \| Луј III \| Карломан Француски \| Карло III \| Одо \| Карло III \| Робер I \| Рудолф \| Луј IV \| Лотар \| Луј V Династија Капета (987. - 1328.) Хуго Капет \| Робер II \| Анри I \| Филип I \| Луј VI \| Луј VII \| Филип II \| Луј VIII \| Луј IX \| Филип III \| Филип IV \| Луј X \| Филип V \| Јован I \| Филип V \| Карло IV Династија Валоа (1328. - 1589.) Филип VI \| Јован II \| Карло V \| Карло VI \| Луј I од Ањоуа - регент \| Хенрик VI \| Карло VII \| Луј XI \| Карло VIII \| Луј XII \| Франсоа I \| Анри II \| Франсоа II \| Карло IX \| Анри III Династија Бурбон (1589. - 1792.) Анри IV \| Марија Медичи \| Луј XIII \| Ана Аустријска \| Луј XIV \| Луј Август \| Филип II \| Луј XV \| Луј XVI Од Прве републике 1792. до краја Другог царства 1870. Луј XVII \| Наполеон I Бонапарта \| Луј XVIII \| Карло X \| Луј XIX \| Хенрик V \| Луј-Филип \| Наполеон III Бонапарта