Антитело
Из пројекта Википедија
Антитело је други назив за Имуноглобулин, према међународној конвенцији обележавају се са Ig, је саставни део имунитета. Антитело, односно имуноглобулин је гликопротеин који се производи као резултат стимуланса антигена. Антитела су присутна у крви, лимфном систему, ткивима, као и мембранама слузокоже. Када се гликопротеини електрофорезом анализирају на основу њиховог наелектрисања, добијамо следећи резултат: постојање пет врста молекула имуноглобулина →
- албумин,
- алфа-1 глобулин,
- алфа-2 глобулин,
- бета глобулин и
- гама глобулин.
Као што можемо да видимо на графикону, гама глобулин је најшири и разлог томе је што се гама глобулин састоји од пет подкласа имуноглобулина, који су најактивнији у имуном систему: IgG, IgA, IgM, IgD, IgE. Ови имуноглобулини се разликују међу собом на основу молекуларне тежине, структуре, наелектрисања, секвенца амино киселина и угљеник хидрата.
[уреди] Структура имуноглобулина
Већина антитела имају по два региона који служе за надовезивање антигена, па се према томе зову бивалентна антитела (валентност у овом случају означава број региона на које антигени могу да се надовежу).
Сви имуноглобулини имају у основи исту структуру која се састоји од четири полинуклеотидна ланца, који су међусобом повезани сулфидним везама (на слици обележени са -S-). Четири ланца су формирана у облику флексибилног слова Y. Структурни део, који је на слици обојен плавом боје, назива се кристализациони фрагменат и то је део антитела помоћу којег се анитело везује за ћелију.