Арнаути (Албанци)
Из пројекта Википедија
Овај чланак је предложен за брисање. Сарадници Википедије у наредном кратком периоду могу да износе своја мишљења о овоме.
Уколико се не слажете са брисањем овог чланка, молимо укратко појасните на страници за гласање (детаљна разјашњења можете оставити и објаснити на страници за разговор ове одреднице). Саму ову поруку обришите једино ако намеравате да чланак преправите, или након што се до одлуке да се чланак задржи дође на страници Википедија:Чланци за брисање.
Администратори - Не заборавите да проверите да ли је нешто повезано овде и историју странице пре брисања. |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Арнаути. (Разговор) |
Арнаути према неким мишљењима престављају мешавину Албанаца и Срба на просторима Србије и Црне Горе, а према другим мишљењима исламизиране Србе - "најогорченије непријатеље Срба".
Арнаут је, такође, један од назива за Албанце. Реч је турског порекла.
[уреди] Познате теорије о Арнаутима
- Фелдмаршал Ото фон Герстнер (Otto von Gerstner) у својој књизи Albanien (1913. г.) истиче да су Албанци источно од Дрима и Црне Горе измијешани са Србима, да лијепо говоре српски. За "овдашње Арнауте" бележи да су старином Срби, али да није правилно говорити о "српским Албанцима" "Der Albanese fühlt sich als "Herr" und blickte mit Verachtung auf den Serben, dem er nur eine bedingte Daseinsberechtigung zuerkannte".
- Британски историчар Харолд Темперлеј (Harold William Vazelle Temperley) је истакао да су "исламизирани Срби, познати под именом Арнаути, најогорченији непријатељи Срба" ("the Mussulmanised Serbs known as Arnauts are the bitteres foes of the Serb").
- Расправа о Арнаутима, као "албанизованим Србима" (односно "пошиптареним Србима" како се то називало раније) може се наћи и у књизи Јована Цвијића Балканско Полуострво (1922. г.). Цвијић је и пре ове књиге направио неколико етничких карата Космета и околних области на којима је посебно означио Албанце и Арнауте. Нажалост, у самој књизи Цвијић није објаснио методологију коју је користио при изради својих карата односно разлучивању да ли је неко Албанац или Арнаут. Међутим, у самој књизи је објашњен процес "арнаућења" који се одвијао са појединцима/породицама у неколико етапа, а некада је био растегнут и преко више генерација: процес је почињао заменом српске народне ношње албанском (да би се избегла лака идентификација у несигурној средини), затим заменом вере у исламску, онда двојезичношћу (учење албанског, употреба истог ван српске средине), и на крају званичном албанизацијом имена и презимена и одбацивањем српског језика (и у домену психолошког, одбацивањем сваке везе са српским пореклом и српском народном/националном припадности). Цвијић је такође прокоментарисао како су потпуно албанизовани Арнаути били најгори локални проблем за преостале Србе, јер су вршили далеко гора насиља против бивших сународника него ли прави Албанци који су се доселили из Албаније.
