Википедија:Аутобиографија

Из пројекта Википедија

Ова страна је предлог правила или смернице на Википедији. Настала је преводом и/или коришћењем искустава са других Википедија и прилагођавањем од стране наших уредника. Након што се изношењем предлога, допунама и изменама ове странице о њој међу нашим сарадницима постигне консензус, она може бити изгласана за званично правило или смерницу Википедије на српском језику.

Смернице о значају и укључивању чланака
Прагови значаја Бројеви „Кул“ идеје Људи Места од локалног интереса Мрежни садржај Музика Порнографски глумци Фикција Фирме Друго Аутобиографије Лоше идеје за чланак Неологизми Биографије живих особа Изнесите мишљење овде

Требало би да сачекате да други напишу чланак о предметима са којима сте лично у вези. Ово се односи на чланке о Вама, Вашим постигнућима, Вашим пословима, Вашим издањима, Вашем Мрежном месту, Вашим рођацима и сваки други могући сукоб интереса.

Википедија је прошла кроз многе дугачке сукобе о значају, чињеничној прецизности и неутралности таквих чланака, укључујући и чланак на енглеској Википедији о Џимију Велсу, суоснивачу Википедије ([1]). Суздржавање од таквог уређивања је стога важно за одржавање Википедијиног неутралног становишта и у избегавању одавања утиска протуривања тачке гледишта. Ово, међутим, не значи да је немогуће написати неутралну, проверљиву аутобиографију, нити да су оне строго забрањене. Ради са само о томе да људи нагињу ка промовисању себе самих, било јасно (говорећи, рецимо, "ја сам супер"), било суптилније (попут неукључивања важних и проверљивих негативних догађаја у својим животима, додавања великог броја позитивних епизода без навођења извора или давања сувише мало тежине негативним догађајима). Због овога, писање аутобиографија се снажно обесхрабрује. Ако неко жели да напише аутобигорафију, препоручује се да се о томе прво разговара са Заједницом и затражи консензус мишљења.

Ако сте већ негде другде објављивали на неку тему, свакако сте добродошли да на Википедији доприносите на исту тему. Међутим, од сваког Википедијиног чланка се очекује да свој предмет покрије на неутралан, поштен и свеобухватан начин како би унапредио знање о предмету као целини. Чланци који постоје превасходно како би унапредили сарадника ће вероватно бити обрисани.

[уреди] Проблем са аутобиографијама

„Каже се да су рођење Зафода Библброкса пратили земљотреси, огромни таласи, торнада, ватрене олује, експлозије три суседне звезде и, недуго затим, издавањем преко шест и три четврт милиона поднесака за штету од стране свих већих земљопоседника у његовом галактичком сектору. Међутим, једина особа која све ово говори је сам Библброкс, и постоји неколико теорија којима би се ово могло објаснити.“

("Аутостоперски водич кроз галаксију")

Иако смешан, претходни исечак илуструје неколико темељних проблема са аутобиографијама:

Оне су често пристрасне, обично позитивно. Људи су наклоњени самоувеличавању када говоре о себи самима, као и представљању мишљења као чињеница. Википедија не представља мишљења као чињенице. На пример, не би било прихватљиво ако ни Мухамад Али написао "Ја сам највећи" у чланку о себи. Википедијски чланци морају бити написани са неутралне тачке гледишта (што не значи једноставно писање у трећем лицу).
Оне могу бити непроверљиве. Ако сте једини извор за одређену чињеницу о Вама управо Ви сами, онда је читаоци не могу проверити. (Један чест простор где је ово случај су наде, снови, мисли и тежње. Читаоци немају начина да провере шта мислите.) Колико год да је нешто тачно, ако га читаоци не могу проверити, то једноставно не припада овде. Све у Википедијиним чланцима мора бити проверљиво.
Оне могу садржати првобитна истраживања. Људи у аутобиографијама често укључују податке који никада раније нису били објављени, или који су производ знања из прве руке. Ова врста података би захтевала од читалаца да предузму првобитно истраживање како би их проверили. (На пример, осим ако је Ваш број ципела, из неког невероватног разлога, већ предмет широко распрострањеног опште-јавног знања, укључивање Вашег броја ципела у чланак о Вама јесте првобитно истраживање, јер би провера тог податка захтевала од читалаца да дођу код Вас и сами Вам измере ногу.) Википедија није издавач у првој инстанци, и према томе, првобитно истраживање није дозвољено у Википедији.

[уреди] Ако Википедија већ има чланак о Вама

Тешко је писати неутрално о себи. Стога, на Википедији се сматра одговарајућим да пустите друге да напишу чланак о Вама. Уместо писања, допринесите материјалом или учините предлоге на страни за разговор о чланку и допустите независним уредницима да их упишу у сам чланак.

Међутим, у сасвим чистим случајевима, може бити дозвољиво да уређујете странице везане за Вас. Тако, можете вратити вандализам; али наравно он мора бити једноставан, очигледан вандализам, а не неспоразум о садржају чланка. Слично, требали бисте се осећати слободним да поправите нетачне или застареле податке о себи, попут брачног стања, тренутног послодавца, места рођења, и сличног. Међутим, будите спремни да ће, ако чињеница има различите интерпретације, је неки други сарадници уредити.

Пошто је Википедија енциклопедија, она би требала бити секундарни или терцијарни извор. Ово значи да Википедија не би требала да садржи никакве "нове" податке или теорије (видети Википедија:Без првобитног истраживања) и сви подаци требају имати проверљиве изворе са треће стране. Чињенице, препричавања догађаја, и појашњења које бисте можда желели да додате у чланак о себи морају бити проверљиви.

Википедија не жели да има неверодостојан чланак о Вама. Наша политика неутралне тачке гледишта значи да ми тежимо ка имању добро одваганог и поштеног чланка. Наш циљ није да понудимо наша мишљења, већ једино да веродостојно прикажемо описе других, која би морала имати наведене изворе и бити прописно цитирана. Можете помоћи тако што ћете указати на изворе који могу омогућити приказивање боље изваганог погледа.

Ако Вам се не допада фотографија, можете помоћи Википедији тако што ћете допринети добру фотографију под погодном дозволом за слободни садржај.

Вероватно би била добра идеја да се представите на страни за разговор чланка ознаком {{Значајан Википедијанац}}.

[уреди] Писање чланка о себи

Писање чланака о себи се снажно обесхрабрује. Ако напишете такав чланак, сва је прилика да ће бити постављен на Википедија:Чланци за брисање. Брисање није извесно, али многи снажно верују да нико не би требао да започиње чланак о себи. Ово је тако зато што независно стварање охрабрује независну оверу и значаја и проверљивости. Свако појединачно уређивање чланака мора поштовати основна правила Википедије: Википедија:Без првобитног истраживања, Википедија:Неутрална тачка гледишта и Википедија:Проверљивост.

Ако нисте "значајни" према Википедијиним смерницама, писање чланка о себи може кршити политику да Википедија није добављач личног мрежног простора и стога би потпадало под "хитро брисање". Ако су Ваша постигнућа, итд. проверљива и истински значајна, и стога погодни за укључење у Википедију, неко други ће вероватно написати чланак о Вама пре или касније. (Види Википедија:Википедијанци са чланцима).

Водите рачуна да све што овде пошаљете могу уређивати други. Неколико аутобиографских чланака се били извор очаја својим првобитним ауторима након извесног периода уређивања од стране Заједнице и у најмање четири случаја на енглеској Википедији такве чланке су на крају за брисање предложили њихови првобитни аутори. У неким случајевима чланак ће бити сачуван чак и ако изворни аутор тражи супротно. Људи уопштено говорећи нису у стању да одреде да ли су они сами предмет за енциклопедију.

Једна ствар коју можете учинити да помогнете другим уредницима Википедије јесте да, ако већ одржавате лично Мрежно место, осигурате да су сви подаци које бисте желели у свом чланку на Википедији већ доступни на Вашем сопственом мрежном месту. Све док не садржи грандиозне тврдње попут "Ја сам први направио ову справицу" или "Моја књига се те године најбоље продавала", лично Мрежно место може бити коришћено као извор за опште животописне податке. Википедијина политика проверљивости каже: Извори које предмет сам објави и други објављени извори нејасне поузданости могу бити коришћени као извори у чланцима о предметима самима... све док су подаци значајни, нису непотребно само-увеличавајући, и не стоје у супротности са другим објављеним изворима.