Базилика
Из пројекта Википедија
БАЗИЛИКА – рана форма хришћанске богомоље. Вероватно је грађена од римских истоимених грађевина које су служиле као суднице и тржнице. Б. имају и особине римских кућа и катакомби које су служиле као места за исповедање вере пре него што је Хришћанство признато за званичну религију. Напред се налазио Атријум на стубовима. Он је водио на узану терасу на којој су била три или више улаза у главни део зграде. Централни део имао је лађу и неколико редова стубова који су подупирали централне део. Изнад су се налазили прозори. Грађевина је била окренута истоку, са луковима и апсидама украшеним мозаицима. На узвишеном делу испод апсиде је био олтар са небом (Види: балдахин) изнад њега. Одмах испод олтара, често испод нивоа пода, налазио се простор са моштима свеца-заштитника. Епископ је држао службу стојећи у централном делу, на трону, а остали свештеници су били распоређени полукружно, лево и десно од њега. Данас Папа Базиликом назива посебно привилеговану цркву. Постоје велике и мале Базилике. Велике су црква св. Петра у Риму, св. Јована Латеранског (за папу), св.Павла (за патријарха александријског), св. Марије Мајке (за патријарха антиохијског). У свакој од њих постоји олтар који не употребљавају ни Папа ни његови заменици. У Риму постоји 11 мањих Базилика, и много њих широм света.
