Благодат
Из пројекта Википедија
БЛАГОДАТ (грч. χαρις): Божанско дејство и просветлење; дар Светог Духа; дар учешћа у светости и неизрециви преображај од Бога; чудесни синергизам верника са новим животом у Христу, животом који оснажује Дух Свети по његовој мери; дар који вернику даје могућност да у заједници са Господом Исусом Христом достигне пуноћу живота, Обожење, а самим тим и сотириолошки чин - крајњи циљ нашег овоземаљског живота.
Славенски израз Благодат значи - "дато добро", "даровано добро" које је од Бога; то је Енергија којој су Свети Оци на Шестом Васељенском Сабору (Цариград, 681) дали посебну важност. Свети Дух је извор и давалац нестворених божанских енергија, одмеравајући их (Благодат) по свачијем труду (1 Кор. 3,8). Манифестација труда је у: вери, љубави, посту, милосрђу, молитви, трпљењу, и свим осталим хришћанским врлинама које човеков живот воде ка Царству Божјем.
Без неопходне Благодати, човек не може усвојити нити једну од јеванђелских врлина, па зато Благодат представља суштинску карактеристику Православља и позив на веру и моћ Тројичног Бога.
