Разговор:Борислав Пекић
Из пројекта Википедија
Не видим проблем у томе да текстови о Бориславу Пекићу и Данилу Кишу буду уврштени у двије категорије-Српски књижевници и Црногорска књижевност.Примијетио си да сам и Мирка Ковача уврстио у обије категорије.Теорија књижевности у том смислу не даје неке догматске инструкције.Потпуно је оправдано,и логично,да,рецимо,Џемса Џојса сматрају ирским писцем,али и проучавају у оквиру енглеске књижевности.А слично стоје ствари и са Гогољем,Вајлдом,Шоом,Бекетом(његов "француски опус" додатно компликује ствари),Набоковом...Треба ли уопште наглашавати да је у нашим уситњеним културама,са синдромом малих разлика,тај "проблем" још и израженији-чији су писци:Марин Држић,Иван Гундулић,Петар Прерадовић,Његош,Иво Ћипико,Сима Матавуљ,Петар Кочић,Иво Андрић,Владан Десница,Меша Селимовић...!? У српско-црногорском контексту и заплетеној игри "националних идентитета",сматрам да би увођење нешто флексибилнијих критеријума могло помјерити чврсто ушанчене позиције.Његош је,притом,несумљиво у ужем смислу црногорски писац.У ширем смислу он је и дио српске књижевности.С друге стране,Пекић је у ужем смислу српски писац,али је,у ширем контексту,и дио црногорске књижевности.Конкретније,сем што је рођен у Подгорици,од оца Црногорца(а у младости се и сам тако национално изјашњавао,што је могуће провјерити у првој књизи његових "Година које су појели скакавци"),Пекић је 60-их година уредницима библиотеке "Антологија црногорске књижевности-Луча"(коју је издавао тадашњи титоградски Графички завод),Бранку Бањевићу,Сретену Перовићу и Милораду Стојовићу,дао и писмено одобрење да га уврсте у ту едицију.Тако је у оквиру антологије црногорске књижевности објављен његов вијенац приповједака "Време чуда". Данило Киш,пак,син мађарског Јеврејина и Црногорке,првим пјесмама(на ијекевском),још као гимназијалац, јавио се управо на Цетињу,гдје је послије рата живио код свог ујака,знаменитог црногорског историчара,Риста Драгићевићa.Његов језик био је српскохраватски,дух космополитски,а својим се црногорским поријеклом увијек гордио(о чему свједоче сви његови блиски пријатељи-Станко Церовић,Мирко Ковач,Мирјана Миочиновић...).Када је књижевно позиционирање по сриједи сматрам да га је оправдано сматрати и српским и црногорским писцем.
Поздрав!
Александар
