Васа Пелагић

Из пројекта Википедија

Васа Пелагић (1833 - 1899) је био представник утопијског социјализма код Срба у другој половини XIX вијека, просвјетни радник и народни љекар.

[уреди] Биографија

Похађао је нижу гимназију. 1857. године је постао ђак богословије у Београду. 1860. године је постао учитељ српске основне школе у Брчком, гдје је основао српску читаоницу, једну од првих у Босни. Одатле преко Београда је кренуо у Русију. На Московском универзитету је слушао предавања из политичке медицине и историје медицине.

Послије 2 године боравка у Русији, вратио се у Бањалуку и постао је управник Српско православне богословије, која је била и прва средња школа у Босни. За школске потребе и ради ширења просвјете у народу штампао је 1867. године у Београду "Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље". Примио је чин архимандрита би заштитио Богословију у Бањој Луци од реакционарних елемената све три вјере, којима се није допадао његов слободоуман школски програм.

1869. године бива прогнан у Малу Азију (тачније у Кјутјају), под оптужбом да критикује турски режим у Босни. Из прогонства се спасао 1871. године уз помоћ Русије и преко Цариграда је дошао у Србију. Учествује у раду Уједињене омладије српскеи пресједава њеној скупштини у Вршцу. Одатле одлази на Цетиње и учествује у покрету Дружине за ослобођење српства. Долази у сукоб са књазом Николом и 1872. године одлази у Нови Сад. 1873. године борави у Грацу, Прагу, Трсту и Цириху; тада се одриче вјерске службе.

1875. године учествује у босанском устанку и пише Програм усташких права и друге меморандуме за босанске устанике. Током осамдесетих година је боравио у Србији, али, због ширења социјалистичких идеја бива протјеран неколико пута у Румунију и Бугарску. 1888. године сарађује у социјалистичком листу Српски занатлија. 1892. године учествује на скупштини Занатлијског удружења у Врању и настоји да се оснује Социјалистичка партија Србије. Издаје низ брошура и књига о социјализму и сарађује у листовима Занатлијски савез и Социјал-демократ којима је био и један од оснивача. Чланке објављује и у бугарској социјалистичкој штампи, а радови се преводе и на бугарски. Због свог слободног става био је трн у оку режиму у Србији. Јавно је рашчињен, затваран у лудницу и послије осуђиван на затвор. Свој живот је окончао у пожаревачком казненом затвору 25. јануара 1899. године.

Својим идејама које је објавио у својим књигама, брошурама и новинским чланцима (мада писаним са одређеном дозом наивности), је пуно утицао радничке и сељачке масе на просторима Србије, Хрватске, Војводине, БиХ, Црне Горе, Санџака и Бугарске.

[уреди] Дјела и радови

Сем

Историје Босанско-херцеговачке буне, и
Стварног народног учитеља (дјела која су доживјела многа издања), написао је дјела из домена социјализма:
Одговор на четири друштвена питања,
Социјализам и основни препорођај друштва,
Спас Србије и српства,
Благодатник,
Наука и радни народ...