Вердеова константа
Из пројекта Википедија
Вердеова константа је оптичка константа, којом се одређује јачина Фарадејевог ефекта за дату супстанцу. Вердеова константа зависи од таласне дужине светлости.
Име је добила у част француског физичара Емила Вердеа (Emile Verdet) (1824-1866).
Прави разлог због чега долази до појаве циркуларног двојног преламања може се разумети тек уз помоћ квантне механике. Лево или десно циркуларно поларизовани зрак је млаз фотона са спином 1 и магнетним подстањима +1 или -1. Ови фотони могу да побуде само електроне у одговарајућим магнетним подстањима. Ван поља та елетронска стања су идентична (дегенерисана) и обе врсте фотона једнако интереагују са елетронима, дакле имају исте брзине односно индексе преламања у датој средини. Међутим, магнетно поље уклања ову дегенерацију електронских нивоа (Земанов ефекат) што значи да различити поднивои имају различите енергије. Те разлике у енергијама доводе до малог помака у фреквенцијама које се могу побудити у прелазима међу тим поднивоима. Та фреквенција помака, Ларморова фреквенција, ωL = (e/2m)B, где је е елементарно наелетрисање а м маса електрона, пропорционална је индукцији спољашњег поља, В. Дакле, у магнетном пољу фотони у подстању +1 сусрећу се са молекулсим осцилаторима чија је сопствена фреквенција мало различита од енергије осцилатора са којима интереагују фотони у подстању -1 што доводи до разлике у њиховим релативним брзинама па тако и индексима преламања. На основу такве анализе Бекерел је 1897. године извео формулу за Вредеову константу која зависи од таласне дужине светлости, дисперзије и особина електрона:
где је
а
дисперзиона релација.
- λ: таласна дужина
- n: индекс преламања
- e: елементарно наелектрисање
- me: маса електрона
[уреди] Литература
- P. Zeeman, Phil.Mag. 43, 226 (1897)
- P. Zeeman, "[http://dbhs.wvusd.k12.ca.us/webdocs/Chem-History/Zeeman-effect.html The Effect of
- С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004., стр. 215.
