Викарни епископ будимљански

Из пројекта Википедија

Викарни епископ будимљански је титула коју носи викарни епископ Српске православне цркве. Ово је почасна титула помоћном епископу патријарха српског или митрополита црногороско-приморског. Обично представља привремено звање док се епископу не додели епархија. Избор викарног епископа врши Свети архијерејски сабор.

Досадашњи носиоци овог звања били су: (могуће да је списак непотпун)

Јоаникије Липовац, изабран 8. децембра 1939. а хиротонисан 11. фебруара 1940. Био је викарни епископ српског патријарха у овом звању све док 11. децембра 1940. није изабран за митрополита црногорско-приморског.
Валеријан Стефановић, изабран 11. децембра 1940. а хиротонисан 26. јануара 1941. Био је викарни епископ српског патријарха у овом звању све док 20. маја 1947. није изабран за епископа шумадијског.
Јоаникије Мићовић, изабран маја 1999. а хиротонисан 3. јуна 1999. Био је викарни епископ митрополита црногорско-приморског у овом звању све док маја 2002. није изабран за епископа будимљанско-никшићког.

Епархија будимљанска основана је 1219. када је Свети Сава добио самосталност Српске православне цркве и основао прве епархије. У 15. веку она је уздигнута на степен митрополије. Њено седиште било је у Манастиру Ђурђеви ступови (Беране). Након смрти митрополита Гаврила 1648. ова митрополија ће у административном погледу бити угашена скоро три века. Обновљена је у звању викарних епископа 1939-1947. да би 1947. обновљена као Будимљанско-полимска епархија са седиштем у Бијелом Пољу и опет укинута 1956.

Опет је обновљена у звању викарних епископа 1999-2002. Поновним успостављањем Епархије будимљанско-никшићке 2001. и избором дотадашњег викарног епископа будимљанског Јоаникија (Мићовића) најпре за администратора 2001. а затим 2002. у звање епископа будимљанско-никшићког и додељивањем му те епархије, престаје да постоји ово звање викарног епископа у Српској православној цркви. Практично она је обновљена и постоји као самостална епархија, па и њен епископ није више викарни.