Власи (Србија)
Из пројекта Википедија
Власи - традиционалан српски назив за етничку заједницу у источној Србији, који живе на подручју између Мораве, Тимока и Дунава на територији четири округа: Борски, Браничевски, Зајечарски и Поморавски. У мањем броју насељавају и Подунавски, Нишки и Расински. У погледу конфесије, Власи припадају српској православној вероисповести, али су се у њиховом верском и обредном животу до данас задржали у знатној свежини многи прехришћански, индоевропски и палеобалканси елементи.
Власи нису компактни у етничком смислу, већ се деле на више група, међу којима су три основне: Царани, на истоку, око Кладова, Неготина и Зајечара, Унгурјани на западу у Хомољу, Звижду, Стигу, Браничеву, Млаву, Ресави и околини Ћуприје, и Мунћaни у средини, насељавају сливове Поречке и Црне Реке. Засебну групу Влаха чине Буфани у Мајданпеку. Власи говоре и то Унгурјани банатским а Царани олтенским дијалектом, док је подручје Мунћана, у лингвистичком смислу, лимитрофни говорни ареал. Ова подела је условна, јер озбиљних научних истраживања дијалеката којима говоре Власи источне Србије до сада није било.
Према подацима са пописа становништва из 2002. године, у Србији живи 40.054 Влаха. У Бугарској такође живи око 10.500 етничких Влаха, који су сродни Власима у Србији, тачније речено Царанима.
Према незваничним подацима стваран број Влаха износи око 250.000. Власи су предстаљени преко Националног савета влашке националне мањине .
[уреди] Спољашње везе
Студије из влашке религије, митологије и магије
- Влашка митолошка песма о пореклу зла
- Елементи титаномахије у влашким митолошким песмама
- Култ мртвих као основа за одређење религије Влаха
- Небеска тела и обред "мартурија" у култу мртвих код Влаха
- Рајска свећа у култу мртвих код Влаха
- Магијска статистика и алиби - два аспекта дуговечности магије код Влаха
Изворна влашка музика, теренски снимци
Форуми
