Вуна
Из пројекта Википедија
Ðазивом вуна Ñе опиÑују мекане длаке крзна појединих ÑиÑара, поÑебно оваца (овчија вуна). Она уз Ñвилу и казеин Ñпада у групу протеинÑких влакана, али Ñе од других животињÑких длака разликује виÑоким поÑтотком Ñадржаног Ñумпора (3-4%) који потиче од виÑоког Ñадржаја двоÑтруких аминокиÑелина циÑтина. Вуна Ñпада у обновљиве Ñировине.
Садржај[Ñакриј] |
[уреди] Терминологија
Ознака Schurwolle (Шурволе - ÑÑ€. Руно) или Reine Schurwolle (Рајне шурволе - ÑÑ€. ЧиÑто руно) или енглеÑки pure new wool означава, да Ñе ради о вуни ошишаној непоÑредно Ñа живе животиње, а не о поновном кориштењу Ñтаре тканине одноÑно о рециклираном производу или о вуни од заклане или угинуле животиње.
Код пређе помоћу врло прецизних Ñтројева за предење који раде Ñ Ð¿Ñ€ÐµÑ†Ð¸Ð·Ð½Ð¾ÑˆÑ›Ñƒ од једног микрометра вуна Ñе упреда у дугачку нит. Што је тања, па отуда и дужа нит из килограма вуне, то је већа квалитета упредене нити.
[уреди] ОÑобине
Вуна има природну оÑобину такозваног регулиÑања температуре. УнутрашњоÑÑ‚ влакна вуне може преузети водену пару, док вањÑка површина одбија воду. Влакно може прихватити до 33% воде у одноÑу на Ñвоју Ñуху тежину без да Ñе оÑјети да је влажна. Суши Ñе знатно брже него, на примјер, памук. Производ од вуне Ñадржи у одноÑу на укупну запремину до 85% од ваздуха. То ÑвојÑтво му омогућава да јако добро грије. Вуна Ñе не маже а и не гужва, јер је влакно елаÑтично. ОÑим тога, једном обојена, не губи боју и није запаљива. Ðе гори, него Ñе одмах претвара у угљен, а за разлику од вјештачких влакана једва да упија зној. Без поÑебне обраде, може изазивати оÑјећај неугодног "гребања" на кожи. Тог гребања нема код финих мерино вуна.
[уреди] Добијање
За добивање вуне овце Ñе Ñтрижу, а кашмирÑке козе и ангорÑки кунићи Ñе иÑчешљавају. Код неких врÑта оваца вуна Ñе чупа, што међутим за животиње није болно, јер Ñе извлаче Ñамо длаке које више ниÑу чврÑто укоријењене.
[уреди] Типови вуне
Типови вуне Ñе одређују према квалитету влакна:
- 1. Мерино вуна:
То је фино, меко, врло коврчаво и најквалитетније влакно вуне. Потиче од мерино оваца. КориÑти Ñе за производњу виÑоко квалитетног камгарна, од ког Ñе затим шије горња одјећа. Финоћа влакна Ñе креће од 16 до 23,5 микрометара. СвјетÑки рекорд финоће мериновуне поÑтавила је вуна Ñа Ðовог Зеланда, Ñа 11,8 микрона (за уÑпоредбу: људÑка коÑа има око 30 микрона).
- 2. Crossbred вуна:
То је вуна Ñредње квалитете, Ñердње финоће, није тако мека и коврџава као мерино. Потиче од Crossbred оваца које Ñу мјешанци између мерино оваца и оваца Ñа грубом вуном. Ова Ñе вуна кориÑти такође за производњу горње одјеће као и за разне облике кућне употребе.
- 3. Груба вуна:
је најнижег квалитета, врло је груба. Слабо је или нимало коврџава. Потиче од оваца Ñ Ð³Ñ€ÑƒÐ±Ð¾Ð¼ вуном као што је Shetlandska овца. КориÑти Ñе за производњу тепиха или има техничку примјену (производња изолационих материјала и Ñл.)
[уреди] Секундарни производи
Вуна, а нарочито овчија, Ñадржи маÑноћу ланолин која Ñе одваја прије обраде, како би Ñе каÑније додала очишћеној и оплемењеној вуни, или Ñе кориÑтила у козметичкој индуÑтрији или у друге Ñврхе.