Гамет
Из пројекта Википедија
Гамети су полне ћелије које се стварају путем мејозе те садрже хаплоидан број хромозома.
Код једноћелијских животиња, протозоа, гемети могу бити:
- изогамети, који су међусобно исти; процес њиховог спајања назива се изогамија;
- анизогамети се међусобно разликују и морфолошки и по понашању (по величини и изгледу) :
- микрогамети су ситнији, покретни (имају бичеве, мушки гамети слични сперматозоидима вишећелијских животиња;
- макрогамети су крупни и личе на јајне ћелије вишећелијских животиња.
Процес спајања анизогамета назива се анизогамија.
Код вишећелијских животиња образују се две врсте гамета:
Јајне ћелије(женски гамети) стварају се у оваријумима(јајницима), сперматозоиди(мушки гамети) стварају се у тестисима(семеницима). Кака се оваријуми и тестиси развијају у различитим јединкама - женкама, односно мужјацима то је полни диморфизам. Код малог броја јединки оба типа полних органа стварају се у једној јединки(кишна глиста, мекушци, метиља, понтљичара) то је хермафродитизам односно двополност. Иако се у једном телу стварају оба пола оплођење је најчешће између две јединке.
- Јајне ћелије су обично крупне и непокретне, а сперматозоиди ситни и покретни.
 |
Овај незавршени чланак Гамет, везан је за биологију. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
