Географски факултет Универзитета у Београду
Из пројекта Википедија
Географски факултет Универзитета у Београду је настао 1994. године одвајањем од Природно-математичког факултета. Његови корени сежу чак у 1893. годину када је познати географ Јован Цвијић формирао Географски завод. Најстарије извођење наставе географије било је 1853. године на Лицеју у Крагујевцу, ова година се, као важна за географију у Србији, налази и на логоу Географског факултета. Настава географије на академском нивоу је била организована на Филозофском факултету, касније на Природно-математичком факултету, а 1990-1994 факултет је носио назив Географски факултет Природно-математичког факултета. Факултет на основним студијама има 4 смера:географију, демографију (од 1999. године), просторно планирање (од 1972. године) и геопросторне основе заштите животне средине (од 2000. године) (смер за туризам који је постојао једно време на овом факултету је угашен). На факултету се организују специјалистичке (2 смера) и магистарске студије (10 смерова). Наставно-научне области су подељене на 4 института и 8 катедри:
- Институт за географију:
- катедра за физичку географију
- катедра за друштвену географију
- катедра за регионалну географију
- катедра за картографију
- катедра за методику наставе географије
- Институт за демографију:
- катедра за демографију
- Институт за просторно планирање:
- катедра за просторно планирање
- Институт за животну средину и ГИС:
- катедра за животну средину и ГИС
Факултет издаје следеће публикације и часописе: Зборник радова Географског факултета, The environment часопис за еколошка истраживања, Демографија часопис за демографска и друштвена истраживања, Territorium издање Института за просторно планирање.
