Графитна бомба
Из пројекта Википедија
Графитна бомба (такође позната и као замрачујућа бомба или на енг. Blackout Bomb) је несмртоносно оружје које се употребљава за онеспособљавање противничког електро-енергетског система.
Графитна бомба функционише тако што изнад електричних водова распршује облак изузетно финих графитних влакана који у додиру са напонским кабловима изазивају кратак спој и прекид у снабдевању електричном енергијом. Влакна су израђена од суперпроводника. Она не уништава електро-инсталације, већ само привремено онеспособљава напајање електричном енергијом због чега је иделна за ваздушне операције након којих следи копнена кампања зато што ослобађа окупационе снаге сложених радова на реконструкцији електро-енергетског система.
Први пут је употребљена за време Операције Пустињска олуја 1990-1991, током које је привремено онеспособљено око 85% ирачког електро-енергетског система. Графитна бомба БЛУ-114/Б је такође коришћена током НАТО бомбардовања СР Југославије у мају 1999. год. и том приликом је привремено онеспособљено око 70% укупног електро-енергетског система. Међутим, захваљујући ефикасној реакцији служби за одржавање, снабдевање електричном енергијом је, у појединим деловима земље, успостављено за мање од 24 часа од тренутка напада. У даљем току Операције Савезничка сила (на енг. Operation Allied Force) НАТО авијација је за напад на далеководе и трафо-станице користила конвенционална борбена средства која су изазивала трајна оштећења инсталација.
Графитне бомбе производе дејство само на напонским кабловима који немају изолацију.
