Грб општине Крагујевац
Из пројекта Википедија
Грб града Крагујевца, као и сви градски грбови по стандарду српске градске хералдике, има три нивоа: Мали, Средњи и Велики.
На нивоу основног - Малог грба - грба опште примене, који се као такав користи у свим приликама, хералдичким средствима су представљене основне историјско-географске референце града. То је штит са грбовном сликом чији блазон (хералдичка дефиниција грба) гласи: "На сребрном пољу црна отргнута глава вепра, златно оружана, црвеног језика, рањена у чело по косини црвеном стрелом; глава штита расцепљена, десно на црвеном сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка стаблу крста, а лево на црвеном две унакрст постављене сребрне топовске цеви устима навише".
Централно место заузима мотив црне вепрове главе рањене стрелом, један од најстаријих грбова приписаних Србији, који се још у Зборнику "Сабор у Констанци" 1415. год. јавља као грб Српског царства и мотив на једном грбу деспота Стефана Лазаревића. Њиме Европа означава територију Србије, све до 1804. год. када постаје популаран међу устаницима (на Карађорђевом и печату Правитељствујушчег совјета и војводским заставама), али од тада као симбол не целе већ првенствено централне Србије - Шумадије. Као такав он је традиционално и морално власништво града Крагујевца и свих грађана који у њему живе, а они су његов прави наследник и Титулар.
У глави (горњем делу) штита, у хералдички десном (за посматрача левом) пољу налази се сребрни крст између четири сребрна оцила на црвеном пољу - седам векова стар симбол Србије и српскога народа, а у овом случају директна алузија на Крагујевац као престоницу Кнежевине у првој половини XIX века. У хералдички левом (за посматрача десном) пољу на црвеном су две унакрст постављене сребрне топовске цеви као симбол крагујевачке тополивнице - зачетка српске модерне индустрије.
На нивоу службеног - Средњег грба - грба администрације тј. градских органа управе, поред штита са грбовном сликом јављају се и хералдичке параферналије (додаци, хералдички украси) који причу Основног грба допуњују додатним елементима. Златна бедемска круна са четири видљива мерлона (зуба) је територијална ознака која хералдички говори да се ради о граду са више од 100.000 становника, док златна драгуљима украшена дијадема хералдички означава да се ради о престоном или пак граду који је то некада био.
Коначно, на нивоу церемонијалног - Великог грба - грба највишег ранга, који репрезентује град у посебним и строго утврђеним случајевима и на за то одређеним местима, додатним хералдичким параферналијама заокружује се хералдичка прича о једном граду.
Као држачи штита појављују се са обе стране по један на узлет спреман хералдички крагуј (у хералдици - једноглави орао природне боје) као директна асоцијација на могући топоним града. Око врата на плавој траци обома им виси штит и то плав са отвореном сребрном књигом златног повеза - код хералдички десног, односно црн са три златна стуба и преко тога обрнути сребрни шеврон - код хералдички левог држача. Симболика књиге је више него очигледна и говори о знању, култури и образовању и Крагујевцу као универзитетском центру Србије, док је у другом случају комбинацијом боја и хералдичких фигура представљена велика трагедија (црна боја) у којој је страдала и младост овог града (златна и сребрна боја - симбол чистоте и невиности), као и директна алузија обрнутог шеврона ( V ) и три хералдичке греде ( III ) као ознака мученичког V-3 разреда Гимназије.
Ту су и стегови - хералдичке заставе, и то стег Републике Србије као надређене територијалне инстанце - хералдички десно, и стег Града Крагујевца - хералдички лево. Стег Града Крагујевца је квадратан, беле боје, са представом хералдичког крагуја спремног на узлет који стоји на одсеченој плодној грани храста - култног дрвета Словена, а посебно Срба, мотиву посебно дубоке духовне симболике. У горњем хералдички десном кантону је поновљен мотив сребрног крста са четири сребрна оцила са подсећањем на значај Крагујевца као центра Србије и некадашње српске престонице.
Свети архијерејски синод Српске православне цркве доделио је Скупштини општине Крагујевац Орден Светог Саве првог степена, који се налази у доњем делу грба. Овај орден је додељен у знак признања за све што је Скупштина учинила на отварању Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
[1] Презентација града Крагујевца
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|
|
Општине: Ада, Аеродром, Александровац, Алексинац, Алибунар, Апатин, Аранђеловац, Ариље, Бабушница, Бајина Башта, Барајево, Баточина, Бач, Бачка Паланка, Бачка Топола, Бачки Петровац, Бела Паланка, Бела Црква, Беочин, Бечеј, Блаце, Богатић, Бојник, Бољевац, Бор, Босилеград, Брус, Бујановац, Ваљево, Варварин, Велика Плана, Велико Градиште, Витина, Владимирци, Владичин Хан, Власотинце, Вождовац, Врање, Врачар, Врбас, Врњачка Бања, Вршац, Вучитрн, Гаџин Хан, sГлоговац, Гњилане, Голубац, Гора, Горњи Милановац, Гроцка, Деспотовац, Дечани, Димитровград, Дољевац, Ђаковица, Жабаљ, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа, Зајечар, Звездара, Звечан, Земун, Зрењанин, Зубин Поток, Ивањица, Инђија, Ириг, Исток, Јагодина, Кањижа, Качаник, Кикинда, Кладово, Клина, Кнић, Књажевац, Ковачица, Ковин, Косјерић, Косово Поље, Косовска Каменица, Косовска Митровица, Коцељева, Краљево, Крупањ, Крушевац, Кула, Куршумлија, Кучево, Лазаревац, Лајковац, Лапово, Лебане, Лепосавић, Лесковац, Липљан, Лозница, Лучани, Љиг, Љубовија, Мајданпек, Мали Зворник, Мали Иђош, Мало Црниће, Медвеђа, Медиана, Мерошина, Мионица, Младеновац, Неготин, Нишка Бања, Нова Варош, Нова Црња, Нови Београд, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Нови Пазар, Ново Брдо, Обилић, Обреновац, Опово, Ораховац, Осечина, Оџаци, Палилула (Београд), Палилула (Ниш), Пантелеј, Панчево, Параћин, Петровац, Пећ, Пећинци, Пивара, Пирот, Пландиште, Подујево, Пожаревац, Пожега, Прешево, Прибој, Призрен, Пријепоље, Приштина, Прокупље, Ражањ, Рача, Рашка, Раковица, Рековац, Рума, Савски венац, Свилајнац, Сврљиг, Сента, Сечањ, Сјеница, Смедерево, Смедеревска Паланка, Сокобања, Сомбор, Сопот, Србица, Србобран, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Станово, Стара Пазова, Стари град (Београд), Стари Град (Крагујевац), Страгари, Сува Река, Суботица, Сурдулица, Сурчин, Темерин, Тител, Топола, Трговиште, Трстеник, Тутин, Ћићевац, Ћуприја, Уб, Ужице, Урошевац, Црвени Крст, Црна Трава, Чајетина, Чачак, Чока, Чукарица, Шабац, Шид, Штимље, Штрпце. |
|||||
