Гркокатолицизам
Из пројекта Википедија
Гркокатолицизам је облик хришћанства карактеристичан за подручје бивше Хабсбуршке монархије. Гркокатолици су настали као последица тежње Римокатоличке цркве да кроз унијаћење поврати изгубљено јединство хришћанског Истока и Запада. Како је код Римокатолика припадност Цркви схваћена пре свега кроз признавање Петрове службе - Папе - као врховног првосвештеника Цркве, дошло се до схватања да је за јединство довољно ово признање неке црквене заједнице па да она постане органски део римокатолицизма.
Тако гркокатолици, или унијати, задржавају све обредне разлике (служе Литургију на квасном хлебу, верници се причешћују под оба вида, свештенство носи браде и жени се, у цркви је иконостатс и нема клупа за седење итд). Чак се и Символ вере чита без додатка Filioque. Када неупућена особа уђе у гркокатоличку цркву, стиче утисак да је реч о православцима. Током времена, и код гркокатолика су прихваћене различите праксе карактеристичне за латински обред, али оне још увек нису доминантне. Међутим, и поред спољашње сличности, ступивши у јединство са Римом, гркокатолици су иступили из Православног корпуса тако да са Православним више немају ни канонско ни литургијско заједништво.
У новије време, у контексту екуменског дијалога, унија је (Баламандским споразумом) одбачена као метод за уједињење хришћана. Римокатоличка страна, међутим, инсистира на томе да Унијати или Гркокатолици имају право да постоје, док Православни нерадо на њих гледају, као на производ, више-мење насилних покушаја покатоличавања у историји.
Гркокатолика или унијата највише има у Украјини а мањи број је присутан и на територији Србије, посебно у Војводини.
