Ембрионални омотач

Из пројекта Википедија

Ембрионални омотачи (екстраембрионалне опне) не представљају део самог ембриона, али су неопходни за његово развиће и преживљавање (заштита, исхрана, снабдевање кисеоником идр.). У образовању ових структура учествују сва три клицина листа. Ови омотачи образују следеће структуре:

амнион
хорион
алантоис
жуманцетна кеса

Код нижих кичмењака (рибе и водоземци) од ембрионалних омотача образује се само жуманцетна кеса. Зато се ови кичмењаци називају анамниота.

Код виших кичмењака (гмизавци, птице и сисари) се, поред жуманцетне кесе, образују се и остала три ембрионална омотача: амнион, хорион и алантоис. Ова група кичмењака се назива амниота. Код гмизаваца и птица ови омотачи представљају прилагођеност у развићу јаја која се полажу на копно. Код сисара су прилагођеност на интраутерино (у материци) развиће ембриона па се од једног дела образује постељица.

[уреди] Жуманцентна кеса

Жуманцетна кеса има улогу резервоара жуманцета које се преко ње користи за исхрану ембриона. Код сисара ова кеса губи значај у исхрани (исхрана се врши преко плаценте). У жуманцетној кеси сисара и птица настају прве крвне ћелије (од мезодерма) и првобитне герминативне ћелије (од ендодерма). Клицини листови који учествују у образовању ове кесе су ендодерм и мезодерм.

[уреди] Амнион и хорион

Амнион и хорион се образују у виду двоструког амнионског набора који обавија ембрион и затвара га у амнионску дупљу. Дупља је испуњена течношћу у којој се ембион купа (код хуманих ембриона познатија као плодова вода). На амнионском набору се разликују две површине (слоја):

спољашња, окренута од ембриона је хорион (кожа) и
унутрашња, окренута ка ембриону је амнион.

Између амниона и хориона образује се дупља која је названа екстраембрионални целом и ограничена је зидом изграђеном од мезодерм. Тако су спољашњи слој амниона и унутрашњи хориона изграђени од мезодерма, а унутрашњи амниона и спољашњи хориона изграђени су од ектодерма.

Улоге амниона и хориона, код гмизаваца и птица, су:

заштита ембиона од исушивања (јаје је на копну, а ембрион се развија у води);
заштита од механичких повреда (као водено јастуче),
спречавају да се ембрион залепи за љуску јајета.

Истовремено, образовање амнионске дупље удаљава ембрион од површине јајета, односно извора кисеоника.

Код сисара се од хориона образују израштаји у облику ресица (вили) који са зидом материце образују постељицу (плаценту).

[уреди] Алантоис

Алантоис настаје као кесаста избочина задњег црева, па се по пореклу сматра мокраћном бешиком. Алантоис продире у екстраембрионални целом и брзо се шири између амниона и хориона, приближавајући се површини јајета код гмизаваца и птица. Код већине сисара залази у хорионске ресице – учествује у образовању плаценте. Алантоис је преко узане дршке у вези са ембрионом. Дршка жуманцетне кесе, алантоиса, пупчане вене и артерије су заједно обухваћене пупчаном врпцом.

Улоге алантоиса:

Примарна улога алантоиса, код гмизаваца и птица, је улога мокраћне бешике – одлагање непотребних и штетних материја у облику кристала мокраћне киселине. Секундарна улога је снабдевање ембриоа кисеоником.
Код сисара се задржала секундарна улога алантоиса гмизаваца и птица – снабдевање ембриона кисеоником и хранљивим материјама преко алантоиске мреже крвних судова. У изградњи алантоиса учествују мезодерм и ендодерм.