Женевски споразум
Из пројекта Википедија
Женевски споразум је склопљен 9. новембра 1918. године између владе Краљевине Србије и скупштинских политичких група предратног парламента Србије, представника Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и Југословенског одбора. Требало је да установи основне смернице у уређењу нове државе, попут раније Крфске декларације, само уз учешће Народног вијећа као значајног фактора.
Основне одредбе споразума су биле:
- уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца у једну недељиву нову државу
- понуда Црној Гори да такође уђе у нову државу
- спољашње границе нове државе су требале бити одређене самоопредељењем народа
- до коначног уређења требало је бити успостављено привремено на начелима засебног деловања владе Краљевине Србије и Народног вијећа на сопственим територијама уз формирање заједничког тела на паритетној основи са ограниченом надлежношћу
- устав је требало да донесе Велика скупштина Срба, Хрвата и Словенаца, изабрана једнаким, општим бирачким правом и тајним гласањем
У пракси је то значило формирање реалне уније Србије и Државе СХС, до наведене скупштине. Битно је истаћи да облик државног уређења није био унапред одређен - могла се, хипотетички, укинути монархија и увести републиканско уређење. Управо то је био разлог жестоког отпора Александра Карађорђевића овом споразуму, што је довело до тога да није био ратификован и није постао правно обавезујући акт.
Узроци својеврсног попуштања српске владе пред захтевима Народног вијећа били су пре свега услед нестанка царске Русије са политичке сцене као великог покровитеља Србије. Треба истаћи да је краљ Александар овај за овај споразум окривио попустљивост Николе Пашића, што ће допринети њиховим сукобима. Ти сукоби ће кулминирати када Пашић буде остао без положаја првог председника владе нове државе.
