Разговор:Жорж Брак

Из пројекта Википедија

Georges Braque (13. maja 1982. Argenteueuil- 31. avgusta 1963. Pariz) francuski slikar i kipar koji se sa Pablom Picassom smatra jednim od najznačajnijih francuskih slikara i osnivača kubizma i postao je jadna od najzačajnijih ličnosti u slikarstvu 20 veka.

George Braque rodio se u Argentueuilu u jednom od predgrađa Pariza u Francuskoj a odrastao je u Le Havru i izučio je zanat za soboslikara i dekoratera kao što su bili njegov otac i deda. U večernjim časovima posećivao je školu između 1897 i 1899 i studira Ecole des Betux-Arts- u Le Havru.

1900- ote je otišao u Paris i tu završio školu za slikara i dekoratera. Između 1962. i 1904. posećivao je Akademiju Humbert u Parizu gde je upoznao Mario Laurencievu i Francisco Picabiu, kao i Henri Matisa, Alberta Marqueta, Andera Deraina i Mauricie Vlamincka, sa fovistima i- fovizmom, te i ako su njegova prva dela bila inpresionistička on od 1905. godine počinje da stvara u stilu fovista koji su upotrebljavali svetle boje i slobodne forme kako bi što više uticali na čulo vida i osećanja. Braque je mnogo sarađivao sa zemljacima Raulom Dufyem i Otonom Frisliem na stvaranju fovističkog stila koji je bio malo mirniji.

1907 godine Braque je uspešno izložio svoja fovistička dela u Salonu nezavisnih a prvu samostalnu izložbu je imao u Galeriji Daniela- Henrya Kahnewelera. U to vreme je njegov fovističko shvatanje i stil počeo da trpi uticaje Paula Cezana koji je umro 1906. i čije su slike bile izlagane na mnogim mestima u Parizu.

Između godina 1908. i 1913. počeo se javljati u njegovim delima uticaj i interes za geometrizaciju i perspektivu, i izučavao je učinke svetla i postupke kojim bi se svetlo i perspektiva mogli saobraziti i kod svojih eksperimenata je dovodio u pitanje i sumnju i najustaljenije načine slikanja i tehnika. Često je arhitekturu redukovao na forme kvadrata i kocki tako da je sve izgledalo i površinski i prostorno i ukazao je na same osnove optičke iluzije i umetničke saobrazbe.

Od 1909. sarađuje sa Pablom Picassom koji je kod slikarstva imao slične ideje i radio na sličan način i od toga vremena oni su slikali na sličan način, neutralnim bojama, složene geometrizirajuće uzore i forme što se danas naziva analitičkim kubizmom. Bili su jako slični u svojim stilovima i razmišljanjima u to doba. Oni su pokrenuli očnu tačku koja je do toga vremena uvek bila nepomična i stalna, dobijali su složene forme iz više pogleda i ovo kretanje očne tačke je novina i značajka za kubizam i kubistički pokret. Eksperimentišu i sa kolažima a njihova saradnja se završeva 1914. kada je Braque odveden u Pariz na front.

Braque je u ratu bio ozbiljno povređen i u slikarstvo se vraća 1917 kada se prijateljio sa Juanom Grisom, promenio je stil i stvorio svoj osobeni stil koji je manje shematizovan, upotrebljava svetle boje i teksturisanu površinu. 1922. Izlagao je u Salonu d' Automne u Parizu. U 20- tim godinama se vraća ka realističnijim shvatanjima i ako je zadržao neke od kubističkih aspekata. Preselio se 1930. i 1931. u Normandiju gde slika plaže i figure ljudi. Prvu retrospektivnu izložbu je imao u Basileji. Tokom Prvog svetskog rata je bio u Parizu i slikao mrtve prirode i upoznavši se sa Fernarom Meuroltom litografom bavio se litografijom, grafikom i skulpturom.

Radio je do kraja života i stvorio mnogo izvanrednih dela- slika, grafika i skulptura imao je dugu i prestižnu karijeru, bio je počastovan značajnim izložbama širom sveta 1961. godine je bio prvi živi slikar koji je izlagan u Luvru i umro je 31. 08. 1963 godine u Parizu.

LITERATURA: 1. Enciklopedija Britanika Narodna knjiga Politika Beograd 2005, 2. Istorija umetnosti H.W. Jonson Beograd 1982, 3. PSN Československa akademia vied Praha 1962, 4. Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb 1966 Медија:име_медија_фајла.mp3 Djus ^reci 18:02, 18. март 2007. (CET)