Ид
Из пројекта Википедија
Ид је према психоаналитичкој теорији личности један од три дела структуре психичког апарата, поред Ега и Супер-ега. Ид је првобитна инстанца психичког апарата која, због своје нагонске природе не познаје законе времена, логике и морала и у којој не постоје време и простор. Фројд је Ид означио као архаичну област и језгро нагонских сила чији је једини циљ непосредно и потпуно задовољење. Због своје флуидне и неорганизоване енергије и ирационалности снага Ид-а недоступна је свести. Зато се све што се догађа у Ид-у може разумети путем анализе слободних асоцијација, снова и симптома неуротичних поремећаја. Према психоаналитичкој теорији из првобитног „сировог” материјала Ид-а касније се, процесима диференцијације, развијају друге (под)структуре, а пре свега Его.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора
