Катунска нахија
Из пројекта Википедија
Катунска нахија je била једна од четири нахије Црне Горе. Обухватала је планинска насеља око Ловћена и сјеверно од њега.
Садржај |
[уреди] Историја
Катунска нахија у Његошево вријеме бројала је око двадесетак хиљада душа, без градског и административног центра, разбацаних на простору скоро једног среза и израздвајаних беспућем, племенском омразом и самовољом. Први пут од Цетиња до Ријеке Црнојевића ће подићи Владика Раде као и прву крчму — на Крсцу. Енглез Петон је, 1846. године, запазио да су куће на Његушима без прозора и соба — једна просторија. Крајем 19. стољећа, Ван дер Велде прошао је читавим крајем и забиљежио: „изван варошице нема се гдје пошто преноћити у овој беспутној земљи, сличној пустињи на Мјесецу,..”.
Његушко племе је једно од оних из Катунске нахије — која су тврдо држала за себе да „од Косова" нијесу давала Турцима харач, него у свој чистоти чувала „искру српске слободе".
У Катунској нахији се искристалисао српски национални мит. Његошев „Горски вијенац" постаје основни извор националног надахнућа за неколико будућих деценија српске историје. У пјесми „Нахије" Његош довикује свом родном крају - Катунској нахији: „Ти си мати српске Црне Горе." Већина народних пјесама — бар оних које Његош најприје чује, а касније их и скупља („Огледало србско"), из Катунске су нахије.
Катуњани су ударили жиг црногорској држави и црногорству. Иако заточник српства, Катунска нахија једина није прихватила уједињење са Србијом 1918. године због привржености династији Петровића.
[уреди] Племена Катунске нахије
- Цетиње,
- Његуши,
- Ћеклићи,
- Бјелице,
- Цуце (Веље и Мале),
- Озринићи (Чевљани),
- Пјешивци (Горњи и Доњи),
- Загарач (Горњи и Доњи) и
- Комани (Комани у ужем смислу и Бандићи).
[уреди] Види још
- Свети Петар Цетињски
- Петар II. Петровић Његош
- Катуњани
- Ријечка нахија
- Љешанска нахија
- Зетска нахија
[уреди] Литература
- Милован Ђилас, Његош, пјесник, владар, владика, 1988.
