Конопља
Из пројекта Википедија
| Конопља | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Врсте конопљи | ||||||||||||||
| Cannabis sativa Cannabis indica Cannabis ruderalis |
Конопља (лат. Cannabis) је биљка из рода скривеносеменица која укључује више варијетета (односно врста). Верује се да је пореклом из Централне Азије, Кине и северо-запада Хималаја, и већ вековима се користи у индустријске, медицинске, духовне и уживалачке сврхе.
Свака конопља, па и индустријска, садржи психоактивни састојак делта-9-тетрахyдроцаннабинол (просеку око 3%). Претежан део ТХЦ-а се налази у цветним врховима женске биљке, док мушка биљка углавном није психоактивна. У цветовима женских биљака гајених за уживање, тај ниво достиже до 20-30%, док је код биљака гајених за индустријску употребу, и до сто пута нижи (испод 0.3%).
Обично се под називом индустријска конопља подразумева конопља која се употребљава за добијање тканина, док се под индијском конопљом подразумевају женске биљке које се уживају због опојног дејства. Конопља је позната и по називима: канабис (латински), марихуана (мексички), ганџа (индијски), трава (жаргонски), итд.
Садржај |
[уреди] Историја конопље
 |
За више информација погледајте Историја конопље. |
Историја конопље у писаном облику траје скоро 5000 хиљада година, а евидентно је да су употребу конопље људи биљежили од почетака своје писмености. Конопља је једна од првих култивисаних биљака и сматра се да је употреба конопље стара колико и агрикултура. У почетку се највише гајила због влакана, а стари Кинези су од ње правили конопце, одећу и хартију. Најранија помињања њених психоактивних својстава можемо наћи у ведском спису Атхарва-Веда, индијском светом спису старом четири хиљаде година.
Употребу конопље на Балканским просторима је још у 5. веку п.н.е. забележио Херодот: "Конопља у њиховој земљи расте дивља, али је Скити и сеју, а народи Тракије од ње праве одећу. Скити узму семе ове конопље, уђу под своје шаторе и бацају га на усијано камење, па се оно дими и ствара пару, којој није равно ни једно парно купатило у целој Грчкој. Од те паре, Скити су одушевљени од весеља."
[уреди] Порекло имена
|
За више информација погледајте Етимологија речи конопља. |
Речи разних словенских народа за конопљу (старословенско коноплиа, руско конопля, чешко конопи, пољско конопие) су толико сличне, да она засигурно вуче порекло из заједничке словенске прапостојбине. Познавање речи нам указује и на познавање биљке, па тако етимологија може помоћи да се открије колико дуго Словени познају конопљу, када други, археолошки или писани, извори недостају.
Адолф Пикте [1] сматра да су Грци први пут преко Херодота чули за конопљу, а да су од Трачана преузели ту реч: „Вероватно је, да су они то име примили од Трачана, скупа са самом биљком и то после Херодотовог времена. После тога, Грци су то име пренели као '’Каннабис’’, или '’Канабис’’ Римљанима, од којих је она ушла у новолатинске језике, да би се поново срела са словенским и германским речима, донетим, без сумње, непосредно са истока." У српском језику се срећемо још са речима канап и конац, које су настале од истог корена као и конопља.
[уреди] Врсте конопље
Конопља расте као самоникла биљка, али се такође већ неколико хиљада година узгаја широм планете, што је резултирало изузетном варијабилношћу врсте. Постоје три варијанте исте ботаничке врсте:
- Cannabis sativa L, која је узгајана у Европи а забележио ју је Лине (Linné) 1753. године дефинисавши је као монотипску биљку.
- Cannabis indica, биљка донесена из Индије коју је Ламарк 1783. године препознао као биолошки различиту од сативе.
- Cannabis ruderalis, биљка самоникла у југоисточним деловима централне Азије, коју је почетком XX века дефинисао руски ботаничар В. Јанишевски, остављајући отвореним питање ради ли се о посебној врсти или о посебном типу.
У ботаници постоје монотипски и политипски приступ класификацији конопље, који се споре око тога да ли је реч о једној врсти с бројним варијацијама или о више различитих врста с различитим својствима. Ове семантичке недоумице изазивају друштвене импликације.
[уреди] Законодавство
|
За више информација погледајте Законски статус конопље. |
Кључно питање у закону се односи на разликовање типова конопље који поседују психоактивни састојак ТХЦ од типова конопље који не поседују ТХЦ. Законодавство већине земаља у свету заступа монотипски приступ који сматра да наглашена варијабилност ипак не допушта дефинисање различитих врста биљке. Узгајиваче конопље директно погађа и обесхрабрује деловање служби друштвене контроле засновано на поистовећивању индијске и индустријске конопље. Премда узгајивачи могу разликовати психоактивне примерке конопље од индустријских, јер стратегије узгоја варирају већ од одабира сјеменки, преко начина садње, све до временског периода сазријевања биљке, државне службе не посвећују превелику пажњу разликовању. Биљка чије се могућности и узгој данас све више истражују, у контексту одрживог развоја, неретко је предмет систематског уништавања. На пример, преко 90% конопље које су 1990-их америчке државне агенције (понајвише DEA - Drug Enforsement Agency) заплениле и уништиле, отпада на некултивисану (дивљу) конопљу која углавном не поседује психоактивне састојке[2]. Тако у „рату против дрога“ уз примерке врсте који су циљани због психоактивних састојака, као колатерална жртва пада и индустријска конопља.
[уреди] Напомене
[уреди] Спољашње везе
- Конопља на Енциклопедији конпље
- N. Dubreta: Konoplja – sociološki aspekti uzgoja i upotrebe (pdf)
- Историја марихуане
| Конопља |  |
||
|---|---|---|---|
| Основно: Историја | Етимологија | Узгајање | Прерада | Деловање | Закон Употреба: индустријска | медицинска | уживалачка | духовна |
|||
