Коста Хакман

Из пројекта Википедија

Коста Хакман (рођен 22. маја 1899. у Босанској Крупи умро 9. децембра 1961. у Опатији) српски сликар. Основну школу завршио је у Тузли, граду од око 2.500 становника, који је почетком века био важан административни, културни и верски центар Источне Босне. Године 1908. уписан је у тузланску гимназију, тада сматрану за једну од најбољих школа у Босни, познату и по слободарским идејама које су неговали њени професори и ђаци.^[1] Припадник је ослободилачког покрета "Млада Босна", па је 1914. ухапшен. После 1918. студирао је код Влахе Буковца у Прагу и Кракову, а боравио је и у Паризу, где је 1937. добио златну медаљу на Светској изложби. Други светски рат је провео у конц-логору у Дортмунду. Као сликар припада неоимпресионизму на граници са експресионизмом. 1947. године се оженио Радмилом Лозанић и постао један од редовних професора Академије ликовних уметности у Београду. Добија кћерку 1949. године.^[2] Био је један од најважнијих југословенских уметника.