Курт Витрих
Из пројекта Википедија
Курт Витртих (Kurt Wüthrich), рођен 4. октобра, 1938., је швајцарски хемичар и Нобелов лауреат.
Витрих се родио у Абергу, Швајцарска, а студирао је хемију, физику, и математику на Универзитету Берн, пре него што је стекао звање доктора наука, под менторством Силвија Фалаба са Универзитета Базел, награђеног 1964. Он је наставио пост-докторски рад са Фалабом, једно кратко време, пре него што одлази да ради на Универзитет Калифорније, Беркли, где од 1965 до 1967 сарађује са Робертом Е. Коником. У једном ограниченом времену он је сарађивао и са Робертом Г. Шулманом из Бел телефонске лабораторије, Мареј Хил, Њу Џерси, од 1967-1969.
Вутрих се враћа у Швајцарску, у Цирих, 1969, где започиње своју каријеру на ЕТХ Цирих, на којем постаје Професор биофизике 1980. Тренутно, он тамо још увек одржава своју лабораторију, поред свога запослења у Скриповом истраживачком институту у Лајоли, Калифорнија.
Он је награђен Нобеловом наградом за хемију 2002. , као водећи истраживач тима, чији је рад, који је у току почевши од 1970-их, био усмерен на коришћење мултидимензионалне спектроскопије нуклеарнoм магнетном резонанцијом у проучавању структуре протеина.