Легат

Из пројекта Википедија

Легати су, у доба касне републике, били сенатори, који су служили под војним заповедницима, и на чију су препоруку били наименовани од Сената. Помпеј и Цезар су наименовали своје легате, који су имали пропреторска овлашћења и често су практиковали полу-независну команду.

”Улога легата се јасно разликује од улоге заповедника; први морају све радити у складу са правилима, док други морају, без ограничења, одлучивати о свеобухватној стратегији.” [према преводу др. Ахмеда Тузлића: “јер је другачија улога легатова, а другачија заповједникова; један све ради по заповједи, а други може слободно да одлучује о најважнијим пословима.”] (Caesar, BCiv 3. 51).

Август је развио ову идеју тако сто је, поставио легата, сенатора конзуларног ранга, који је касније имао титулу легатус Аугусти пропраеторе, да управља сваком провинцијом за коју је био одговоран, осим Египта, који је имао коњичке официре. Сваком легијом у провинцији управљао је сенатор са преторским овласцењима (легатус легионис), који је био подређен намеснику.

У провинцијама са једном легијом намесник је командовао и том легијом, осим у Африци, где је Гај поставио посебног легата, остављајући проконзула за цивилну администрацију. Легати Аугусти су ретко држали више од два старија заповедника, углавном у трајању од три године. Многи су своје каријере забележили на споменицима, међутим, тумачење ових записа је дискутабилно и остаје сумња у то да ли су многи од њих били систематски припремани за војну команду, или имали заначајније војно искуство.

Легатус Аугусти пропраеторе су, такође, одређивали сенатора са посебним задатком. Њега је постављао владар, написмено, од II века као свог саветника и пратиоца (цомес) у походима.