Луј Наполеон Бонапарта

Из пројекта Википедија

Француски цар, Наполеон III

Луј-Наполеон Бонапарта или Наполеон III (фр: Charles-Louis-Napoleon Bonaparte) (20. април 1808, Париз - 9. јануар 1873, Чизлхерст), француски цар. Као Наполеонов синовац, провео је младост у изгнанству у Швајцарској и Немачкој. После смрти Наполеоновог сина, војводе од Рајхштата, постао је претендент на француски престо. Након неуспешног државног удара, краљ Луј-Филип прогнао га је у Америку. После још једног покушаја државног удара 1840, ухапшен је, осуђен и затворен. Године 1846. побегао је у Енглеску, а у Париз се враћа две године касније, где је изабран у народну скупштину. Позивао се на Наполеонову славу да би освојио глас народа за председника Друге републике. У покушају да прошири своју моћ, извео је удар 1851. и прогласио се диктатором. Постао је цар Другог царства 1852. као Наполеон III. Тежећи да поново успостави моћну Француску, повео је земљу у Кримски рат и помогао да се склопи мир на конференцији у Паризу 1856. За време Аустријско-сардинијскога рата стао је на страну Пијемонт-Сардиније против Аустрије 1859. и однео је победу у бици код Солферина. Помогао је Италији да се уједини, а заузврат анектирао Савој и Ницу. Започео је колонијално продирање у Индокину. Залагао се за либерална становништва унутар Француске, која је напредовала током већег дела његове владавине. Током 60их година 19. века постепено је увео и политичку либерализацију. Очекивао је и материјалну корист од своје царевине у Латинској Америци пошто је поставио Максимилијана за цара Мексика, мада је та помоћ изостала. Прогласио је Француску неутралном у аустро-пруском рату 1866., али је канцелар Ото фон Бизмарк ипак успео да увуче Француску у погубан француско-пруски рат. Након што је његова војска доживела пораз у бици код Седана (а он заробљен) 1. септембра 1870., Наполеон III се предао и свргут је са трона.

04. септембра Француска постаје опет република.

[уреди] Спољашње везе

Наполеон III

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Луј Наполеон Бонапарта

Председници Француске
Друга република: Луј Наполеон Бонапарта Привремен председник: Луј Жуле Трочу Трећа република: Тјер \| Мак-Махон \| Карнот \| Касимир-Перир \| Фаур \| Лубет \| Фалиерес \| Поинкар \| Дешанел \| Милеранд \| Домерж \| Домер \| Лебрун Вишијевска република: Хенри Филип Петен Привремена влада: Де Гол \| Гоин \| Бидаулт \| Блум Четврта република: Ауриол \| Коти Пета република: Де Гол \| Помпиду \| Дестен \| Митеран \| Ширак

Француски владари
Каролиншка династија (843. - 987.) Карло II \| Луј II \| Луј III \| Карломан Француски \| Карло III \| Одо \| Карло III \| Робер I \| Рудолф \| Луј IV \| Лотар \| Луј V Династија Капета (987. - 1328.) Хуго Капет \| Робер II \| Анри I \| Филип I \| Луј VI \| Луј VII \| Филип II \| Луј VIII \| Луј IX \| Филип III \| Филип IV \| Луј X \| Филип V \| Јован I \| Филип V \| Карло IV Династија Валоа (1328. - 1589.) Филип VI \| Јован II \| Карло V \| Карло VI \| Луј I од Ањоуа - регент \| Хенрик VI \| Карло VII \| Луј XI \| Карло VIII \| Луј XII \| Франсоа I \| Анри II \| Франсоа II \| Карло IX \| Анри III Династија Бурбон (1589. - 1792.) Анри IV \| Марија Медичи \| Луј XIII \| Ана Аустријска \| Луј XIV \| Луј Август \| Филип II \| Луј XV \| Луј XVI Од Прве републике 1792. до краја Другог царства 1870. Луј XVII \| Наполеон I Бонапарта \| Луј XVIII \| Карло X \| Луј XIX \| Хенрик V \| Луј-Филип \| Наполеон III Бонапарта