Манон Леско (опера)
Из пројекта Википедија
 |
| Опере |
| Вилисе Едгар |
Манон Леско (Manon Lescaut), опера, dramma lirico у четири чина Ђакома Пучинија
Садржај |
[уреди] Либрето
Руђеро Леонкавало (Ruggiero Leoncavallo), Марко Прага (Marco Praga), Доменико Олива (Domenico Oliva), Луиђи Илика (Luigi Illica), Ђузепе Ђакоза (Giuseppe Giacosa) и Ђулио Рикорди (Giulio Ricordi) према роману „Прича о витезу де Гријеу и Манон Леско” (L’historie du chevailer des Grieux et de Manon Lescaut) Антоана-Франсоа Превоста (Antoine-François Prévost).
[уреди] Праизведба
1. фебруар 1893., Торино у Teatro Regio.
[уреди] Ликови и улоге
| Манон Леско (Manon Lescaut) | сопран | |
| Леско (Lescaut) | њен брат, наредник краљевске Гарде | баритон |
| витез де Грије (Le Chevalier des Grieux) | тенор | |
| Жерон де Равоар (Geronte de Ravoir) | главни краљевски ризничар | бас |
| Едмондо (Edmondo) | студент | тенор |
| Крчмар | бас | |
| Певачица | мецосопран | |
| Учитељ играња | тенор | |
| Градски осветљивач | тенор | |
| Наредник краљевских стрелаца | бас | |
| Капетан брода | бас | |
| Власуљар | нема улога |
девојке, грађани, народ, студенти, музичари, господа, свештеници, дворске даме, стрелци, морнари, поморци (хор)
[уреди] Место и време
Француска и Северна Америка, друга половина XVIII века.
[уреди] Садржај
[уреди] I чин
На тргу испред крчме у Амјену, велика група људи, укључујући и де Гријеа, чека путничку кочију. Међу путницима је и главни ризничар Жерон, наредник Леско и његова сестра Манон. Мушкарци уђу у крчму, док Манон остаје напољу. Де Грије се на први поглед заљуби у њу. У разговору му саопштава да према очевим жељама је обавезна да оде у самостан. Долази Едмондо, пријатељ де Гријеа, и говори му да Жерон планира да отме Манон. Де Грије јој изјављује љубав и позива је да заједно одбегну. Док студенти задржавају Лескоа и Жерона клађењем, заљубљени пар бежи у Жероновој кочији.
[уреди] II чин
Манон живи у Жероновој кући у Паризу, након што је напустила де Гријеа када му је нестало новаца. Умара је величанственост здања и поново жуди за де Гријеовом љубави. Од брата сазнаје да је он још воли, и уз Лескоову помоћ се они састају у истој кући, али их Жерон изненади. Де Грије пожурује Манон да побегну. Док она скупља свој накит, стража и Жерон упадну у собу. Он оптужује Манон за крађу и она бива ухапшена и осуђена на прогонство.
[уреди] III чин
Де Грије покушава да је спасе поткупљујући стражу, али безуспешно: Манон мора бродом отићи у Америку. Они се опраштају и наредник буквално мора да отргне Манон из загрљаја; капетан брода дозвољава да де Грије оде са њом.
[уреди] IV чин
Жеља Манон за луксузом приморава де Гријеа на крађу у Њу Орлеансу и они беже из града. У пустињи, Манон пада од умора. Де Грије залуд тражи воду и она, последњим дахом га уверавајући у своју љубав, умире на његовим рукама.
[уреди] Познате музичке нумере
- Donna non vidi mai simile a questa! (Жену још не видех такву) – де Гријеов солилоквијум (I чин)
- In quelle trine morbide (Међу овим зидовима) – арија Манон (II чин)
- Sola, perduta, abbandonata (Сама, заборављена, напуштена) – арија Манон (IV чин)
