New Immissions/Updates:
boundless - educate - edutalab - empatico - es-ebooks - es16 - fr16 - fsfiles - hesperian - solidaria - wikipediaforschools
- wikipediaforschoolses - wikipediaforschoolsfr - wikipediaforschoolspt - worldmap -

See also: Liber Liber - Libro Parlato - Liber Musica  - Manuzio -  Liber Liber ISO Files - Alphabetical Order - Multivolume ZIP Complete Archive - PDF Files - OGG Music Files -

PROJECT GUTENBERG HTML: Volume I - Volume II - Volume III - Volume IV - Volume V - Volume VI - Volume VII - Volume VIII - Volume IX

Ascolta ""Volevo solo fare un audiolibro"" su Spreaker.
CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Међународна матура - Википедија

Међународна матура

Из пројекта Википедија

Међународна матура (www.ibo.org) је програм који се започео развијати зачетком `60. година 20. века, тачније 1968. Програм је распрострањен у цијелом свијету. Многа дијеце из Србије и Црне Горе немају могућност да похађају овај програм будући да програм још није важећи у земљи, нити су дипломе програма признате.

Програм је заступљен у 1.485 школа широм свијета тј. у 119 земаља. Око 200.000 ученика је пријављено ИБ организацији.

У програму се три језика рачунају као званична, односно сви понуђени предмети се подучавају на три језика енглеском, шпанском и француском.

Програм је подијељен на три основна дијела:

  1. Програм за основно-школе (Primary Years Programme (PYP)) за ученике између 3 до 12 година.
  2. Програм за средње школе (Middle Years Programme (MYP)) за ученике старости од 13. до 16.
  3. Програм за матуранте (Diploma Programme (DP)) за ученике од 15. до 19. године.

У програм се можете укључити независно од периода тј. можете се укључити у било који од три програма с обзиром да ће те морати пратити програм до краја.

Програм је моделован и грађен по образовним системима из цијелога свијета, без посебног концентрисања пажње на неки од њих, уграђујући ширину неких и пријеко потребну специјализацију омогућену осталим. Од оснивања програма 1968, њихови строги и високи стандарди су омогућили распрострањеност и препознатљивост широм свијета.

Садржај

[уреди] Програм за матуранте

Овај је програм замишљен за ученике последње две године средњих школа, прије уласка на универзитет. У многим школама, једна или две године „Пре-ММ“ су одржаване прије уласка у формални ММ програм.

По његовом завршетку, ученик добија диплому за упис на институциује задужене за више образовање. Ова диплома се посматра као страна диплома, па признавање зависи увелико од самих универзитета, у неким случајевима и од земаља јер се нпр. у Србији и Црној Гори захтјева верификација дипломе.

Посебно у САД, неки ММ курсеви су признати као пуноправни са нивом образовања на колеџу, и колеџи могу наградити приступање ученика који је имао висок ММ резултат са матуре додатним кредитима за упис. У овом погледу је потпуно једнака Програму за рани улазак (Advanced Placement Program), или чак супериорнији од њега, одвисно од институције вишег образовања којој се приступа.

У другим дијеловима свијета, ММ програм је прихваћен у тој мјери да ученици добију улаз на факултете. У неким земљама, као на пример у Турскаој или Перу, програм се не прихвата као национална испитна шема, јер ММ није довољно специјализован или чак не нуди довољан број предмета. Листа универзитета који прихватају ММ диплому се може наћи на ММ организације сајту.

Систем оцењивања Оцијене су од 1 до 7 у сваком предмету, и 0 до 3 могућих поена на матурском раду и ТОК-у. Матуранти похађају 6 предмета и завршавају матурски ТоК есеј из теорије знања, за максималних 45 поена по дипломи. Ако кандидати одлуче да не испуне све дијелове програма они могу у том случају добити само сертификат. Понављање је могуће само три пута.

У случају да се квалификујете за диплому међународне матуре, морате испунити слиједеће услове:

  • Свих шест предмета мора бити оцијењено оцијеном већом него што је један
  • Креативност - Акција - Служба (КАС) (ен. CAS Creativity - Action - Service) добровољна служба се мора испунити
  • Оцијеном Д или чак и бољом мора бити оцијењен и матурки рад и ТоК есеј
  • Ако је просијечан резултат једнак 24%ndash;27, неће бити одобрена оцијена 2 на вишем нивоу и не више него једна оцијена 2 на стандардном нивоу; Ако је пак просијечни резултат више или једнако 28, не више од двије оцијене 2 на вишем нивоу и не више од двије оцијене 2 на стандардном моделу; све заједно не постоји ништа мање од 3 оцијене или ниже.
  • Најмање 11 поена (12 је просијек 24–27; 16/14 ако су 4 предмета узета на вишем нивоу) се добија за предмете који су на вишим нивоима тј. више од три оцијене или ниже
  • Кандидат није оптужен за кривоклетство

Ако кандидат полаже испит или приложи матурски рад у групама 3 или 4 на језику који није А1 језик или узму А1 језик и А2 језик или два језика А1, они су награђени, под условом да испуне остале услове за диплому, Двојезична диплома. Кандидати који узимају додатни тј. седми предмет као додатак њиховом матурскем сертификату добијају још и специјални сертификат за испит који су пали или положили по том изабраном предмету.

[уреди] Програм

[уреди] Подручја предмета

Студенти који похађају матурски програм узимају по један предмет из сваке групе, са најмање три (али не више од четири) предмета на вишем нивоу (ВН), и најмање два (али не више од три) предмета на стандарднем нивоу(СН). Предмети на вишем нивоу захтјевају око 240 сати предавања, док предмети на стандарднем нивоу захтјевају најмање 150. Студенти могу исто изабрати мање ММ курсева - али у таквом случају неће добити диплому, они такође добијају награду и сертификат по мање строгим правилима.


  • Група 1: Језик А1 – Генерално учеников најјачи језик, и омогућен је на више од 80 језика ( српски је такође омогућен иако се диплома не признаје). Студенти могу да изаберу да се сами подучавају на стандардном нивоу, ако њихов матерњи језик није подучаван у школи у овој категорији.
  • Група 2: Други језик – Додатни језик, узет или на А2, Б (СВ или ВН) или ab initio (СН само). Ова група може бити замјењена са другим А1 језиком.
  • Група 3: Појединци и удружења – историја Америке, историја Европе, Историја Африке, Историја западне Азије, Историја источне и југоисточне Азије, Исламска историја, итд. су понуђени генерално, али не и увијек у зависности од земље у којој се испитаник налази и из које је он сам.
  • Група 4: Експерименталне науке – Предмети као што су физика, хемија, биологија, системи околине, и технологија дизајна.
  • Група 5: Математике – Предмети су математичка подучавања (СН) (за студенте без подлоге о аритметици), математика (СН) (предзнање и некакво овладање рачунањем); биуши 'математички методи') и напредна математика СН (све остале ВН опције). Ова група такође укључује рачунарство али је овај курс само изборан (и није замјена за остале математичке курсеве).
  • Група 6 Умјетност – Предмети као визуелна уметност, музика и глумачка умјетност.

Умјесто групе 6 предмета, кандидат смије изабрати додатни предмет из осталих група. Без обзира на избор, предмет одабран у шестој групи је само референца, као кандидатово „шесто подручје“.

Главна критика против програма јесте да наводно подстиче дискриминацију против умијетника дозвољавајући већу специјализацију у осталим групама изостављајући предмет из 6. групе а не нудећи такву опцију за оне којима је креативна умијетност драга. У одбрану је понуђено да кандидат може да употреби својих педесет сати КАС - а да побољша посебно те дијелове свога знања.

Сви предмети се оцијењују користећи спољну и унутрашњу оцијену, укључујући коначни испит широм свијета у мају (за школе на сјеверној хемисфери) и у новембру за оне школе на јужној хемисфери.

Природа унутрашњег оцијењивања зависи од природе самог предмета. Рачунају од 20 до 30 процената у сваком предмету и оцијењивани су од стране школског професора, узорак од најмање пет из сваког предмета је оцијењиван од стране модератора кога додијељује ММ организација. Спољно оцијењивање је оцијењивано од стране испитивача додијељеног од стране ММО.

[уреди] Матурски рад

Студенти морају написати есеј од највише 4.000 ријечи (минимално 2.500 да би били оцијењени, 3.500 препоручени минимум) у сваком предмету али не и међу предмету (било који предмет истраживања који је у ствари могуће истражити, није потербно да га ученик узима за испит на крају) под називом који су они изабрали. Овај задатак омогућава самостално истраживање и захтјева производњу разумљиво написаног папира. Сваки студент је упућен ментору, уобичајено учитељ или професор у том пољу, који ће омогућити поглед (и тачност) на коначни производ. Веома је важно да се матурски рад преда, иначе скраћено са (ен., EE Extended Essay) или у супротним кандидат неће моћи добити диплому.

[уреди] КАС

КАС је скраћеница за Креативност, Акцију, Социјално дијело. Сваки студент мора напунити најмање 150 сати раширено на 2,5 године рађењем нечега креативног, учествовањем у спортским или другим физичким активностима, или социјални рад у заједници. Генерални водич за КАС је да се раздвоји једнако међу Креативности, Акцијом и Социјалом, тако да сваки захтјева 50 сати рада.

[уреди] Теорија знања

Сваки студент мора завршити и испунити Теорију знања курс (ен, ТОК) који циља на то да охрабри ученике да их оспособи критичним размишљањем и ученичким базама. Да би се завршио и испунили захтјеви за ТЗ, диплома кандидати морају писати ТЗ есеј 1200–1600 ријечи на задати наслов (изабраног између десет), и представити свој проблем из ТЗ цијелом разреду на одабрану тему.

[уреди] Спољашње везе

Static Wikipedia (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu