Муслимани (народ)
Из пројекта Википедија
Муслимани, јужнословенски народ. 1971. године су признати као један од народа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Претежно су живели у Републици Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. било их је око 1,905,000 или 44%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили српскохрватским језиком.
После осамостаљења Босне и Херцеговине (1992 године), већина Муслимана је прихватила за себе ново национално име – Бошњаци. Међутим, судећи према новијим пописима становништва, мањи део Муслимана је задржао своје старо национално име. Према последњем попису становништва Србије (2002), у Србији је било 136.087 Бошњака и 19.503 Муслимана (у Аутономној Покрајини Војводини било је 3.634 Муслимана и само 417 Бошњака). Према попису становништва Црне Горе из 2003 године, у Црној Гори је било 63.272 Бошњака и 28.714 Муслимана. На попису становништва у Републици Македонији из 1994 године, било је 15.315 Муслимана и 7.244 Бошњака.
Садржај |
[уреди] Бошњаци
Поред Босне и Херцеговине, значајан број припадника бошњачке нације живи у Србији и Црној Гори. Ови Бошњаци углавном живе у Рашкој области или Санџаку (граница између Србије и Црне Горе).
[уреди] Горанци
У региону Гора, најјужнијем делу покрајине Косово и Метохија, живи етничка група Горанаца, који су се раније такође изјашњавали као Муслимани, а данас се изјашњавају као Горанци и као такви су признати на попису становништва у Србији.
[уреди] Торбеши
Муслимани у Македонији представљају посебну етничку групу, која говори македонским језиком. Ови македонски Муслимани су такође познати под именом Торбеши, мада се они у националном погледу радије изјашњавају као Муслимани.
[уреди] Помаци
Уз Муслимане би било занимљиво поменути и муслиманску етничку групу Бугара, познату под именом Помаци, која живи на југу Бугарске.
