Натчовек
Из пројекта Википедија
[уреди] Натчовек Аристотелов
Идеалан говек Аристотелов није чист метафизичар. »Он није вратоломан и не строваљује ce y опасност, јер он малом броју ствари придаје велику вредност; али, y интересу крупних ствари он ce излаже опасностима и не штеди свој живот, јер не цени живот изнад свега. Он може да чини доброчинства, али ce чува да прима доброчинства, јер оно je особина вишега, a ово особина нижега човека... Он не жели да учествује y стварима које доносе углед, или где други играју прву улогу... Он исказује своје мишљење, ако само не говори иронично, што обично чини пред гомилом... И ничему ce не чуди, јер за њега ништа није велико. Чак ни сећање на претрпљене увреде. Јер он ce не занима много сећањима, нарочито сећањима на претрпљену неправду, него прелази преко тога ... Ни о људима не говори радо... Није му стало до тога да буде хваљен ни да ce други куде... ни о коме не говори рђаво, чак ни о својим непријатељима, осим њима самима... Његове кретње су умерене, његове речи звуче тешко, његов говор тече мирно, јер само ко ce брине за мало ствари и ништа не држи за сувише значајно, тај ce не пренагљује и свој глас не напреже. A говорење иза гласа и брзање долазе онда кад ce y даном случају човек одрече таквог високог држања.«
Према ономе што изискује свакодневни живот он ce односи достојанствено и љупко, и дане прилике искоришћује вешто као извежбани генерал који својим борбеним снагама управља по свима правилима стратегије. — Он je сам себи најбољи пријатељ, и ужива y самоћи, док су људи без врлина и способности сами себи најгори непријатељи, и боје ce сваке самоће.
