Нови Козјак
Из пројекта Википедија
Координате: 45° 11′ С., 20° 51′ И.
Нови Козјак је село у општини Алибунар у јужнобанатском округу. Простире се на североисточном делу обода Делиблатске пешчаре. Лежи на 45°11’ северне географске ширине и на 20°51’ источне географске дужине, на надморској висини од 87-89 метара. Број становника је 768 (2002.).
[уреди] Постанак насеља
Почетком XIX века, за време владавине Фердинанда Великог, са десне обале канала Марије Терезије, поступање племића је било такво да је достигло врхунац незадовољства код народа. Међу исељеницима се појавио покрет за исељавање у Војну границу где је војна служба била блажа, а кулука није било.
Највећа група ових незадовољника се налазила 1815. године у селу Долцу у Тамишкој жупанији. На њиховом челу се налазио поп-Вука Лалић, којем је у сврху насељавања додељен атар данашњег Новог Козјака. Код Лалића је очувано предање да су се они доселили у Долац из Далмације. Тада је цео атар био пашњак и није припадао ни једном од суедних села јер је као ободни део пешчаре био неплодан и ни једно село га није прихватало као свој. Преко те пустаре је водио пут од Иланџе до Црепаје.
Прва и највећа група досељеника се населила 1. маја 1818. године из Долца под вођством Вуке Лалића. Основано је око 100 кућа у којима је живело између 600 и 700 становника.
Породице које потичу из Долца су: Лалић, Ковачев, Писаров, Драгој, Думитров, Војнов, Жарков, Првачки, Главаш, Недељков, Пандуров. Исте године су у село дошле и породице Николић (из Чоке), Рашков (из Рунде), Перинци и Милетини (из Иванде), Давидов (из Шенђурђа), Тодорови (из Денте), Бокашнов (из Бокше), Грозданић, Диклић, Милутинов и Љуботинов (из села Главач у Лици), Идворски (из Идвора), Станков (из Бачке), Косанић (из Чанада). После 4-5 година доселиле су се још и породице Тома (из Калоче) и Алексић (из Модоша, данас Јаша Томић). Ове породице и даље чине око три четвртине становника села, од којих је и даље најбројнија Лалић (око половине становника).
Данас, већина становника села су Срби православци, а поред њих живе и Мађари, Словаци, Румуни и Роми.
Прва црква је изграђена одмах по оснивању насеља. Изграђена је од плеатара на месту око 10 метара северно од данашње која је изграђена 1852. године. Место њеног олтара је данас означено крстом у порти цркве. У време градње нове цркве, свештеник је био Димитрије Петровић. При градњи цркве је село оскудевало у средствима, па је изграђена без олтара, који је дограђен тек 1878. Њега је радио Љубомир Александровић.
[уреди] Назив села
Прво име села је било Фердинандсдорф (Ferdinandsdorf - Фердинандово село), у част тадашњег цара Фердинанда. Касније, после револуције из 1848., назив бива мађаризован у Ferdinandfálva. Ово се име одржало све до 1918., када добија назив Фердин. Овај назив је село носило до 1947. (мада га становници и да нас често користе), када је, на предлог Народног одбора, у знак сећања на револуционарне догађаје на планини Козјак у Македонији и на истоимено спаљено село у подножју планине, промењено у Козјак, а 1951. у данашњи облик Нови Козјак.
[уреди] Нови Козјак данас
Нови Козјак је данас месна заједница у оквиру општине Алибунар. У месту постоји основна школа „Лидија Алдан“ у коју иду ученици од првог до четвртог разреда, док од петог разреда основну школу похађају у суседном селу Иланџа.
| Насељена места општине Алибунар |
|---|
|
Алибунар • Банатски Карловац • Владимировац • Девојачки Бунар • Добрица • Иланџа • Јаношик • Локве • Николинци • Нови Козјак • Селеуш |
