Оклопни крсташ
Из пројекта Википедија
Оклопни крсташ је назив за тип ратног брода који се развио крајем XIX века, када је на крстарице стављен оклоп у сврху заштите од непријатељске артиљерије средњег домета. За разлику од заштићене крстарице, оклопни крсташи су имали оклоп на трупу.
Задатак оклопног крсташа био је да се бори с непријатељским крстарицама, односно да самостално оперира по оцеанима и удаљеним морима.
Први оклопни крсташи су обично имали депласман од 6000-12000 т, односно брзину од 18-20 чв.
Искуства из руско-јапанског рата, гдје су оклопни крсташи играли важну улогу, натјерала је многе морнарице да повећају калибар топова, односно дебљину оклопа.
Но, већ након неколико година оклопни крсташи су постали застарјели с појавом новог типа бојног брода званог дреднот те бојног крсташа. Тада су се престали градити, иако ће у неколико поморских битака првог свјетског рата играти важну улогу.
Каснијим бојним крсташима је била повећана тежина - од 32000 до 45000 тона, а брзина на око 30 чворова. Били су наоружани топовима од 280 до 356 мм.