Оџачар

Из пројекта Википедија

Оџачар је занатлија који води рачуна о оџацима. Раније када није било централног грејања, електричних и плинских грејалица, електричних радијатора, клима уређаја и других извора топлоте, оџачари су са својом четком која је монтирана на дугачкој сајли чистили димњаке (оџаке), јер се у истима временом скупљао гар који је ометао горење пећи на угаљ или дрва.

Оџачари су имали и тешку гвоздену куглу такође монтирану на сајли којом су такође чистили одџаке од предмета који су запали. На доњем делу димњака су била вратанца која би отварали и чистили накупљену гар.

Оџачари су знали да президају каљеву пећ (иако је то био посао пећара).

У новије време су радили спаљивање гари у оџаку уз помоћ пламеника на бутан из бутан боце.

Оџачари су имали посебна одела црне боје и посебне мале црне капице. Увек су били гарави, али то никоме није сметало.

Сматрало се да срести оџачара значи срећу и при сусрету са оџачаром је требало заврнути у круг једно дугме на себи (али не толико да се откине). Срећом се сматрало и ако се "украде" длака из оџачарске четке, кад он "не види".

Оџачар је као робна марка стављен на чувене "Негро" бомбоне које је правио "Пионир" из Суботице. Бомбоне су биле црне боје, имале укус ментола, а слоган је био "Негро, оџачар грла" јер су наводно олакшавале упалу грла.