Разговор:Педагогија
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Педагогија. (Разговор) |
Сократ је био добар васпитач атинске омладине, а разрађивао је и нека питања трајног каратера.
Платон је делима Држава и Закони разрадио читав систем васпитања. Аристотел у Политици васпитање сматра средством јачања државе, а приоритет даје моралном васпитању. Квинтилијан је водио реторске школе и делом О образовању говорника разрадио системси једну прву методику развоја говорништва. Виторино да Фелтре уређује школу коју зову „дом радости“ и стиче назив учитеља новог типа. Лудвиг Вивес пише Расправу О васпитању жена. Франсоа Рабле у дели Гаргантуа и Пантагруел критички упоређује васпитање оца и сина. Мишел Монтењ у Есејима исмејава догматизам сколастичке наставе, учење напамет и без разумевања. Еразмо Ротердамски је још критичнији и саркастинији према феудалном васпитању у Похвали лудости. Коменски тражи општу и обавезну школу, наставу на матерњем језику. Залаже се и за смишљено васпитање деце у предшколском периоду. Сматра се оснивачем дидактике. Његово главно дело је Велика дидактика. Џон Лок у центар ставља питање породичног васпитања. Жан Жак Русо је заступник слободе, демократије и хуманизма. Темељи његове оригиналне педагошке концепције су теорија о васпитању усклађено природи детета, о слободно развоју и слободном васпитању, о васпитању у природи, његов бунт против физичог кажњавања и пропагирања тзв. казни природних последица.
