Пчела
Из пројекта Википедија
| Пчеле | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
|||||||||||||
| Таксономија | |||||||||||||
|
Пчела је врста инсеката из реда опнокрилаца. Главна особина свих пчела је да за исхрану скупља цветни полен, као извор беланчевина и цветни нектар као извор угљених хидрата. На Земљи постоји око 20 000 врста пчела распрострањених скоро у свим подручјима света. Величина се креће од 2 мм до 4 цм. Претежно су црне или сиве боје. Основна подела је према начину њиховог живота на солитарне и друштвене пчеле.
Садржај |
[уреди] Најзаступљеније врсте пчела
- Солитарне пчеле (дивље или усамљене; Anthophorinae и Xylocopinae) живе усамљено и углавном не стварају веће резерве хране. Презимљавају само оплођене женке. Свака женка прави сопствено гнездо у тлу где гради земљане коморе за полагање јаја и одгајање ларви.
- Бумбари (Bombinae) прикупљају цветни прах задњим ногама и хране се углавном нектаром. Стварају мања гнезда у земљишту, са мањим резервама хране. Презимљава само оплођена женка. (Видети: Бумбар)
- Безжаочна пчела (Meliponinae) луче восак од 2 до 4 трбушног сегмента, и то женка. При прављењу саћа мешају га смолом и земљом. Ова подфамилија распрострањена је углавном у тропским пределима Јужне Америке и нема економског значаја, јер се не може прилагодити узгоју у кошници. (Видети: Безжаочна пчела)
- Праве пчеле (Apinae) луче восак од 2 до 5 трбушног степена, и то само младе радилице од 10 до 18 дана старости. Најближе по свом изгледу и развићу фамилија Апиаде је фамилија Vespoidae (праве осе) и живе у друштвима. (Видети: Праве пчеле)
- Друштвене пчеле су пчеле које живе друштвеним животом и код којих јединке ван пчелиње заједнице не могу да преживе. Постоји више стотина врста друштвених пчела, које граде сложену, високо организовану заједницу. Најзначајније су медоносне пчеле, од који је најзначајнија врста европско-афричка медоносна пчела (Apis mellifica L.), која се узгаја широм света. (Видети: Друштвене пчеле)
[уреди] Опрашивање
Пчеле играју велику улогу у опрашивању цветова. Могу се фокусирати на скупљање нектара или скупљање полена, у зависности од њихових тренутних потреба.
Претпоставља се да трећина људске хране зависи од опрашивања које чине пчеле. Већина пчела има електростатски набој који повећава апсорпцију полена. Полен и нектар стварају масу која је најчешће вискозна, али може и бити крута. Та маса је сфероидног облика те похрањена у мале ћелије у којима се и јајашца налазе.
[уреди] Непријатељи пчела
Главним непријатељима пчела се могу сматрати: пчелиња ваш, мрави, мишеви, птице, сви већи инсекти, сви загађивачи природе, дивље и домаће животиње, олује и ветрови и човек са нестручним и не савесним опхођењем.
