Рачунарски црв

Из пројекта Википедија

Рачунарски црви су рачунарски програми који умножавају сами себе. При томе користе рачунарске мреже да би се копирали на друга рачунаре, често без утицаја човјека. За разлику од вируса, са своје деловање не морају инфицирати друге програме. Могу стићи и као фајл у мејлу те им приступ рачунару омогућују пропусти у оперативним системима и апликацијама. Црви отежавају рад мреже, а могу оштетити податке и смањити сигурност рачунала.

[уреди] Врсте рачуналних црва

• Црв – може оштетити податке и смањити сигурност рачунара.
• Mailer и mass-mailer – сами се шаљу електронском поштом.
• Мешане претње – комбинују карактеристике вируса, црва и тројанских коња с пропустима у софтверу за своје покретање, пренос и ширење напада.

[уреди] Подела према начину деловања

Црви се састоје од самокопирајућег кода који омогућава размножавање и ширење црва и терета (payload), а терет може бити:

• Непостојећи/нефункционалан – Најчешћи случај код већине црва је управо овај, када не постоји код осим кода за ширење или у њему постоји некаква грешка па није функционалан.
• Даљинска контрола – Отвара backdoor на жртвином рачунаруу.

• Spam relays – Део црва Собиг креира mail relay који спамери могу користити да би слали нежељену електроничку пошту. Већина Интернет провајдера има сигурносне механизме који блокирају спам са познатих ИП адреса, али код заразе овим црвом спам долази са свих страна и немогуће је на тај начин контролисати његово ширење.

• XTML-прокси – Још једна особина црва Собиг је дистрибуција HTML-проксија. Преусмеравајући веб захтеве преко много проксија веб странице са забрањеним садржајем добијају на времену јер провајдерима треба пуна времена да открију на којој се адреси веб страница физички налази. Ово се користи за разне нелегалне активности, укључујући преваре са уписивањем финанцијских података или бројева картица.

• Интернет ДОС – Још један чести терет је Интернет ДОС (Denial of Service) напад. Code Red, Yaha и још много црва садрже ДОС алате, који су или уперени против одређене странице или се могу уперити против било кога ако аутор црва то пожели. Када црв зарази 100 000 или више рачунала зомбија могуће је недоступном учинити било коју страницу, па чак и цели ДНС систем!

• Скупљачи података – Већина људи на рачуналу на којем раде имају осјетљиве податке попут пословних тајни, нацрта нових уређаја, финансијских извештаја, итд. Црв може претражити диск рачунара у потрази за тим подацима и затим их послати на пре одређено место.

• Брисачи података – Постоји много вируса, садрже код за брисање података након одређеног времена. Будући да се црви могу ширити много брже, могли би почети брисати податке одмах након инфекције.

• Физичка штета – Већина данашњих рачунала подржава надоградњу покретачког софтвера, па тако и рачунала имају БИОС чип који је могуће флешовати директно из Виндоуса. Уколико се у флашу чип упишу погрешни подаци рачунало се више неће моћи покренути.

Црви и вируси су креирани за пренос payloda на рачунало. Paylod је креиран за провођење специфичних функција као што су брисање или промена података, инсталирање софтвера на рачунар и креирање стражњих врата која нападач може касније употребити да би добио неовлаштен приступ рачунару. Интернет црви и вируси стварају проблеме инфицираним рачунарима, али црви могу направити већу штету због мрежног промета који генерирају приликом ширења Интернетом. Нпр. црв SQL Slammer у јануаруу 2003. године је на врхунцу брзине ширења удвостручавао је број заражених рачунала сваких 8,5 секунди.

Најбоља заштита од вируса и црва је антивирусни софтвер. Тај софтвер може спречити инсталирање вируса, а може и открити, изоловати и уклонити црве и вирусе с рачунала који су се провукли кроз обрамбене механизме. Али може нас заштити од познатих вируса, а од оних за које се не зна (нових вируса) заштити се је теже. Методе заштите су и [[firewall]-]ови, не-отварање необичних порука е-поште и редовито ажурирање софтвера.