Рисовачка пећина
Из пројекта Википедија
Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе. Представља станише човека из леденог доба и најпознатије налазиште палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости и борби за опстанак. Мештанима је била позната и пре 1937/38. године када је почео рад каменолома али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута,носорога,бизона, пећинског лава, леопарда, хијене, јелена и.т.д. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек. Међу пронаћеним предметима истичу се оруђа створена окресивањем стена и обарђених костију животиња. Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима.Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода старијег каменог доба. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од полиестерске смоле. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке) а за даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.
