Свети Атанасије Велики
Из пројекта Википедија
Атанасије Александријски (296. - 373.), најчвршћи бранитељ Православне христологије у споровима изазваним аријанском јереси. У духу Првог Васељенског Сабора, где је одиграо значајну улогу, он подвлачи једносуштност Сина са Оцем и држи да Логос сачињава јединство ипостаси Исусове. Он је први богослов који подвлачи сотириолошки значај Оваплоћења. У спису "О Оваплоћењу Логоса" (написан око 316-318 АД) доказује не само да оваплоћење подразумева истинито оваплоћење, него и да Оваплоћење значи спасење. Спасење је дело Оваплоћеног Логоса, који је постао човек из "снисхођења", то јест да би показао Своју љубав (О Оваплоћењу, гл. 8); (Кеноза).
Оваплоћење, Распеће и Васкрсење формирају свецелину у процесу Спасења замишљеног као чин обнављања. У спису "Против незнабожаца", Св. Атанасије побија идололатрију и демијуршку теорију о пореклу ствари, по којој су оне створене од преегзистентне материје. Бог је створио свет из ничега, Својом речју (Јевр. 11,3). Године 367. Св. Атанасије устаљује канон новозаветних књига (најстарији списак новозаветних књига сачувао се уједном древном фрагментарном рукопису - око 170. год., названом Мураторијев канон, који је открио италијански научник Лудовико Муратори 1740. године).
Српска православна црква слави га 18. јануара по црквеном, а 31. јануара по грегоријанском календару, а пренос његових моштију и чудеса од истих празнује 2. маја по црквеном, а 15. маја по грегоријанском календару.
