Сегрегација
Из пројекта Википедија
Сегрегација (лат: segregare - разлучити, раставити) је раздвајање људи на основу различитих критерија који се у правилу косе са начелима људских права и слобода.
Дакле, сегрегација је дискриминација људи на основу расне, класне, националне и верске разлике. Невољна сегрегација се догађа кад се правним, политичким или нормативним захтевима, обично успостављеним од доминантне групе, намећу знатна ограничења мање моћној групи. Постоји и тзв. добровољна сегрегација која се догађа кад људи одлуче да се друже само са себи сличнима. Најтежи облик сегрегације је апартхејд.
Садржај |
[уреди] Врсте сегрегације
Раздвајање може бити на основу разних критерија: расних, етничких, националних, вјерских, полних.
Постоје два главна облика сегрегације:
- стварна (de facto) сегрегација
- правна сегрегација
[уреди] Правна сегрегација
Правна сегрегација је она сегрегација која је уграђена у уставноправни поредак ојачана казненим мјерама, а спроводе је друштвене институције, укључујући и школе.
[уреди] Стварна сегрегација
Стварна сегрегација је она сегрегација коју сусрећемо свакодневно у нашим животима, а представља израз несношљивости између људи, а која се најчешће темељи на предрасудама.
[уреди] Важнији догађаји везани уз укидање сегрегације
- 1948., предсједник Сједињених Америчких Држава Хери Трумен наредио је десегрегацију војске Сједињених америчких држава;
- 17. маја 1954. године, Врховни суд Сједињених Држава донио је одлуку којом је расна сегрегација у државним школама проглашена неуставном.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора
