Српска застава
Из пројекта Википедија
- Ово је чланак о српској застави. Погледајте чланке о застави Републике Србије и застави Републике Српске.
Српска застава један је од симбола српског народа у целини. Застава је правоугаоног облика, подељена на три хоризонтална поља једнаке ширине, редом: црвено, плаво и бело (видети: панславенске боје). Заставе Републике Србије, Републике Српске и Војводине имају у својој основи српску заставу. И многе друге институције, попут Српске православне цркве, користе српску заставу у својој симболици, истичући тако улогу српског народа у својој историји и циљевима, и отуда изведену и његову суштинску конституалност.
Садржај |
[уреди] Доба Немањића
У доба Немањића у предхералдичком времену, застава је имала сасвим другачију улогу, попут византијских. Била је намењена организацији војне структуре и обавештавања. Тек продором хералдичких обележја, код српске властеле се јавља потреба стварања застава у данашњем облику и употреби. Познато је да су неки од припадника високог сталежа имали сопствене заставе са стандардизованим хералдичким бојама. Сами припадници нације су користили локалне црквене барјаке, чија су платна бојена под утицајем локалних властелина или потребама одређеног временског периода. И данас се у ризници Хиландара чува стег (διβέλλιον) Цара Душана, зелене боје са вертикалним златним тракама по ивицама. Западни географ Анђелино Дулсерт је 1339. године приписао цару сребрни (бели) барјак са црвеним двоглавим орлом. Ипак је сасвим оправдано мишљење да су се Срби служили крсташ барјацима, (као већи део хришћанске популације онога доба), сребрног крста на црвеној подлози. У средњевековној Србији је била најдоминантнија црвена и плава боја.
[уреди] Доба Књаз Милоша Обреновића
Приликом дизања Другог српског устанка на познатој слици Паје Јовановића се види да је устаничка застава била бела са црвеним крстом у средини.
У склопу прерастања Србије у државу, и постепеног осамостаљења од Турске царевине књаз Милош је почео да истиче заставу. Протестима Русије код турског Султана, да му застава личи на француску, књаз се оправдавао тиме, да је заставу истицао "само ђумрука ради". Наравно као и увек уз своје објашњење и извињење послао је врећу дуката Султану да га умири. Султан је одлучио да српску заставу дефинише ферманом (указом). И тада је рекао да су српске боје "црвена, плава и бела". За плаву боју употребљен је израз "челикасто плава". Док је та боја попримила крајњи распоред, у многоме је мењана, али су боје остајале махом исте.
[уреди] Доба Југославије Јосипа Броза
У доба Јосипа Броза, српска застава је имала сада већ традиционално ”српске боје” којој је додата црвена звезда петокрака у средини. Горњи крак петокраке је улазио до пола у црвено поље. Петокрака је била опшивена златном траком да би се разликовала пре свега на црвеном пољу.
[уреди] Доба после распада Југославије
Од 1991. године, усвојена је нова застава Србије. Скинута је петокрака, и застава је сада поново добила традиционални распоред: црвено-плаво-бела.
[уреди] Застава Српске православне цркве
Застава Српске православне цркве се састоји од ”српских боја”, а у средини је равнокраки крст са 4 огњила (одсцила) по угловима. Ово обележје добија на популарности тек од Ритерове стематографије.
