Српски Ковин
Из пројекта Википедија
Српски Ковин (мађ. Ráckeve) је место у Мађарској, на острву Чепел, 40 км од Будимпеште, у Пештанској жупанији. Данас је то мало туристичко место, веома посећено, због занимљивих историјских и културних споменика. Административно је седиште округа Српски Ковин које обухвата још осам насеља на левој обали Дунава. Број становника је око 9.060 (попис 2001.), али више нема српског становништва. Место је приградском железницом спојено са Будимпештом, има пристаниште, четири основне школе, гимназију и музичку школу, библиотеку, биоскоп и музеј. Главне атракције су православна, протестантска и католичка црква као и дворац Еугена Савојског који су споменици културе.
[уреди] Историја
Појавом турских пљачкашких хорди, а поготово падом града Смедерева су Срби из Ковина били натерани на спашавање живота и имовине. У петој деценији XV века се велики део Срба из Ковина сели у горњи део Дунава где близу Пеште добијају право да саграде насеље и добију исте привилегије које су имали у свом слободном краљевском граду. Прво град бива назван Мали Ковин (мађ. Kis-Keve), да би касније био назван Српски Ковин (мађ. Rác-Keve).
Богати Срби зидају 1487. године цркву и посвећују Великој Госпи. Поред размимоилажења око датума обнављања ове цркве чињеница је да је то данас најстарија српска православна црква у Мађарској. Ова православна црква и данас архитектонски и ликовно представља прворазредну туристичку атракцију са византинским фрескама и барокним иконостасом, иако нема више служби и локалног становништва православне вере. Постојао је и ковински манастир који 1777. године укинут.
Војвода Еуген Савојски, који је за време цара Леополда 1697. године код Сенте победио Турке и окончао 150-годишњу турску владавину у Мађарској. Као знак захвалности је добио земљу око Српског Ковина, где је и направио велелепни дворац. Архитекта је био познати Јохан Лукас фон Хилдебрант, а дворац је довршен тек око 1720. године. Ипак војвода није био становник овог дворца, а убрзо по његовој смрти он припада Хабсбурзима. Дворац је потпуно реконструисан 1980. године и претворен у конференцијски центар и хотел са 28 соба.
Пошто је за време турске власти место било спаљено и напуштено било је потребно дуго времена да се поново насели и уреди. Место које је раније имало краљевске повластице за трговину и имало 7 тржница је сада сведено на једну улицу и једног трговца. Тек у XIX веку се место развија, постаје велики општински центар и напредује.
1996. године су Ковин у Војводини и Српски Ковин из Мађарске потписали повељу о братимљењу.
[уреди] Види још
- Ловра
