Срце
Из пројекта Википедија
Срце је мишићна пумпа која својим ритмичким контракцијама омогућава стални проток крви кроз сва ткива обезбеђујући нормалну размену материја. Постоје механизми који служе одржавању срчаног ритма и обезбеђују прилагођавање срчаног ритма тренутним потребама организма. Срце је обмотано танком мембраном - перикардијум, и налази се у централном делу грудног коша, изнад дијафрагме, мишићне масе која дели грудни кош од абдомена. Величина срца је отприлике као стиснута песница, док тежина варира од 300-350 грама код мушкараца до 250-300 грама код жена.
[уреди] Структура срца
Срце се састоји од две преткоморе и две коморе. Горње преткоморе се називају атрије (atrium dextrum et atrium sinistrum) и преузимају крв која се враћа након циркулисања кроз организам у срце и васкулаторног система и преноси ту крв у две доње коморе које се називају вентрикуле (ventriculus dexter et ventriculus sinister). Вентрикуле су место одакле се крв поново шаље кроз организам.
Атријум и вентрикула на левој страни срца чине лево срце, док атријум и вентрикула на десној страни чине десно срце. Атријуми и вентрикуле са обе стране срца су подељење зидом - септум, који спречава мешање крви левог и десног срца. Део зида који дели десну и леву атрију се зове интератријални септум, док део који дели десну и леву вентрикулу се зове интервентрикулни септум.
Срчано пумпање је производ ритмичке контракције и опуштања срчаног мишића, који се назива миокардијум. При контракцији зида атријума или вентрикуле, зид се помера унутар срца и притиска крв у коморе. Овај притисак течности унутар комора приморава крв да напусти срце, и мишићи који чине зид атрија или вентрикуле се опуштају и примају нову количину крви. Мишићи зидова вентрикула су дебљи, јер за разлику од атрија које морају да проводе крв до вентрикула, вентрикуле проводе крв до свих органа у организму, од најближих до најдаљих, те морају да имају већу масу и снагу пумпања. Такође, мишићни зид леве вентрикуле је дебљи од десне, јер десна вентрикула пумпа крв само у плућа, док лева вентрикула пумпа крв у остатак организма. Атријум и вентрикула са обе стране срца (леве и десне) су одвојене атрио-вентрикуларним залисцима (АВ залисци). Улога ових залисака је да контролише ток крви, тј. регулише крв тако да тече из атријума у вентрикулу, а никако у обрнутом смеру, из вентрикуле у атријум. АВ залисци се отварају и затварају као резултат у цикличним променама притиска са сваким откуцајем срца. Када је притисак у атријуму виши од оног у вентрикули, залисак се отвори, у супротном се залисак затвори.
[уреди] Циркулаторни систем и срце
Циркулаторни систем се састоји од два подсистема, плућни и системски циркулаторни круг. Плућни круг обухвата све крвне судове у плућима као и оне крвне судове који спајају плућа и срце. Системски круг обухвата све остале крвне судове и органе у организму. Главна разлика ових циркулаторних подсистема је у крви која пролази кроз њих. Десно срце снабдева крв плућном циркулаторном кругу, док лево срце снабдева крв системском циркулаторном кругу. Крв ова два подсистема се никад не меша. Оба подсистема се састоје од великог броја капилара који чине мрежу у којој се одвија размена молекула. За крв која напусти плућне капиларе кажемо да је оксидована, јер је пуна молекула кисеоника, која се путем васкулаторног система транспортује до органа. У органима долази до размена материје, тј. кисоник из свеже крви се размени за угљендиоскид, од којег ћелије морају да се ослободе. Крв која носи угљендиоксид, назива се деоксидована крв, и транспортује се путем системског циркуларног круга. У дијаграмима, ове две крве су обојене плавом (за ону која носи кисоник) и црвеном (за ону која носи угљендиоксид).
Путања којом се крв транспортује и обиђе цео један круг унутар организма је следећа:
- Лева вентрикула пумпа оксидовану крв у аорту, артерија која транспортује крв у капиларе свих органа и ткива у системском циркулаторном кругу.
- Крв постане деоксидована у системском циркулаторном кругу и путује натраг у срце путем супериорне и инфериорне вена каве (супериорна вена кава је одговорна за крв органа изнад дијафрагме, док је инфериорна вена кава одговорна за крв органа испод дијафрагме) у десну атрију.
- Из десне атрије, крв протиче кроз тролисак до десне вентрикуле.
- Десна вентрикула пумпа крв у плућне артерије, које даље проводе ову деоксидовану крв у плућа (плућне артерије су једине артерије у организму које спроводе деоксидовану крв у плућа).
- У плућима долази до размене материја, и стара деоксидована крв размени угљендиоксид за кисеоник, и постаје оксидована крв која затим путује путем плућних вена до леве атрије.
- Из леве атрије, крв путује кроз дволисак и долази у леву вентрикулу, одакле смо и почели овај пут са бројем 1.
