Уво
Из пројекта Википедија
Уво је периферни орган чула слуха и ревнотеже. Чуло слуха не игра само улогу у комуникацији већ служи и као систем за упозорење и орјентацију. У унутрашњем уху смештен је Кортијев орган, који је у ствари најбитнији орган чула слуха, јер он претвара звучне таласе из спољашње средине у нервне импулсе и шаље их даље путем кохлеарног нерва. У унутрашњем уху смештен је и орган чула равнотеже који информације о промени положаја главе и тела у простору такође претвара у нервне импулсе, које шаље вестибуларним нервом у центране структуре. Вестибуларни и кохлеарни живац се уједиљују у вестибулокохлеарни живац. Вестибулокохлеарни нерв је 8. кранијални нерв.
Садржај |
[уреди] Уво уопште
Многе животиње имају уши. Грађа и положај ушију су различити од врсте до врсте нпр. код инсеката су уши у виду сензора, неки гуштери (саламандер) чују уз помоћ грудног коша и плућа,а неке врсте као нпр змије не поседују спољашње уво али је средње и унутрашње уво добро развијено.
Уши региструју звучне (механичке) таласе и претварају их у елекричне сигнале, који се шаљу у централне структуре где се ти сигнали ”дешифрују” и настаје осећај слуха. Људско уво може регистровати звучне таласе фреквенције од 16 до 20.000 херца. У старости је овај распон мањи због бројних дегенеративних промена. Неке животиње као нпр. слон могу да региструју дубље фреквенције, односно фреквенције у инфразвуку. Друге као нпр. слепи миш, делфин могу регистровати знатно веће фреквенције него човек, односно фреквенције у ултразвуку.
Улога уха као органа чула слуха није само да региструје звуке, већ и да их локализује (улога у орјентацији). Уво може регистровати локацију одакле звук долази. Уво које је окренуто извору звука региструје звук раније од оног на супротној страни, односно чује га гласније. Ове разлике у чујности се прерађују у мозгу и добијају се информације о локацији са које долази звук. Међутим за одређивање тачне локације звука човеку није довољно само чуло слуха, већ и чуло вида. Код других животиња нпр. слепих мишева и делфина је довољно само чуло слуха да би тачно регистровали извор. Они заправо виде звуком. Ове жиотиње емитују ултазвучне сигнале, који се одбијају од мете. Одбијене сигнале региструју врло осетљивим чулом слуха. На случном принципу раде сонари и радари.
[уреди] Централни и периферни делови система слуха и равнотеже
Органи чула слуха и равнотеже је доста сложен систем који има своје периферне и централне делове.
Периферни делови слушног система служе за пријем механичких таласа и претварају их у нервне сигнале. Периферни делови вестибуларног система региструју промену положаје тела у простору и ове опажаје такође претварају у нервне импулсе које шаљу у централне структуре.
Централни делови слушног система који смештени у мозгу. Они прерађују информације са периферије и на основу тога се јаввља доживљај слуха. Централни делови вестибуларног система повезују информације из периферног вестибуларног система са другим системума као нпр. са визуелним ситемемом, мали мозак малим мозгом и кичменом мождином.
 |
За више информација погледајте Чуло слуха. |
|
За више информација погледајте Чуло равнотеже. |
[уреди] Уво као периферни орган чула слуха
Периферни орган чула слуха је управо уво. Уво је подељено на спољашње, средње и унутрашње.
- Спољашње уво чини: ушна шкољка и спољашњи слушни канал
- Средње уво чини бубна опна, бубна дупља, слушне кошчице, мишићи средњег ува и мастоиднa шупљинa. Средње уво је Еустахијевом тубом повезано са ждрелом.
- Унутрашње уво се састоји из вестибуларног лавирнита кога чине полукружних каналићи и вестибулума и из пужа (лат.cohlea).
Периферном делу чула слуха припада и вестибулокохлеарни живац (видети кранијални живци).
[уреди] Поремећаји и болести ува
Око 10% становништва у индуструјским земљама има значајна оштећења слуха. Оштећење чула слуха могу изазвати звучни сигнали јаке звучне енергије (јачине звука), али чак и дугорочно излагање звучним сигналима средње јачине (око 70 децибела) може довести до оштећења слуха.
У старости се јавља старачко очтећење слуха познато као пресбиакусија. Он почива на изумитању ћелија чула слуха у унутрашњем уву.
- Спољашње уво је подложно инфекцијама. Изазивачи запаљења спољашњег уха или отитиса екстерна су најшешће разне бактерије или гљивице. Код хроничног запаљења може доћи и до разарања околних коштаних структура, тада настаје холестеатом. Уколико запаљење захвати мастоидну шупљину ради се о мастоидитису.
- Такође и у средњем уву може доћи до запаљења (отитис медија). Ово запаљење често затвори Еустахијеву тубу, која има улогу у ”проветравању” средњех ува. Услед тога се запаљенски продукти (течност) нагомилавају у бубној дупљи и притисак у њој расте. Овакво запаљење се зове катерално или катар. Оно временом може довести до перфорације бубне оне, након чега се тегобе смањују јер течност отиче, а пацијенти осећају олакшање. Запаљење средњег уха се често јавља код деце.
Услед разних процеса може дођи до окоштавања слушних кошчица или целе бубне дупље и унутрашњег уха. Ово обољење се зове отосклероза.
Услед физичких траума нпр. експлозија такоже може доћи до оштећења бубне оне средњег и унутрашњег уха.
- Оштећења унутрашњег уха могу бити последица неке инфекције (отитис интерна), трауме или употребе неких лекова. Као последица може се јавити оштећење слуха, губитак слуха и зујање у ушима (тинитус). Пошто је и орган чула равнотеже смештен у унутрашњем уху може доћи и до вртоглавице.
[уреди] Литература
- Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија савремена администрација Београд 1999 ISBN 86-387-0599-9
- Rudolf Probst Gerhard Grevers Heinrich Iro Hals-Nasan-Ohren-Heilkunde Thieme ISBN 3-13-11-9032-9
| Сензорни систем - Чуло слуха - уреди |
|---|
| Периферно чуло слуха |
| Спољашње уво: Ушна шкољка Спољашњи слушни канал
Средње уво: Бубна опна Слушне кошчице (Чекић, Наковањ, Узенгија) Мишићи средњег ува Еустахијева туба, Бубна дупља Унутрашње уво: Пуж (Вестибулум Полукружни каналићи Вестибулокохлеарни живац |
| Централно чуло слуха
Мозак: Кохлеарна једра → Горње оливарно једро → Коликулус инфериор → Медијално коленасто тело → Примарни слушни центар |
