Устав Србије од 2006. године

Из пројекта Википедија

Народна Скупштина Републике Србије је 30.септембра 2006. године, на посебној седници којој су присуствовали председник Републике Борис Тадић, премијер Војислав Коштуница и чланови Владе, једногласно усвојила предлог новог Устава Републике Србије. Предлог је добио подршку грађана на референдуму одржаном 28. октобра и 29. октобра 2006. на коме је за предлог новог Устава гласало 53.04% од укупног броја грађана са правом гласа.

Према коначним резултатима Републичке изборне комисије на референдум је изашло 54,91% или 3.645.517 бирача, а за нови устав гласала су 3.521.724 бирача, односно 53,04%.

У преамбули Устава каже се да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије, што садржи и претходни Устав Србије од 1990. године, а први члан каже да је Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе.

[уреди] Значајније промене

Промене у односу на претходни Устав су следеће:

Укинута је друштвена својина и створени су темељи тржишне економије
Странци могу стећи својину над непокретностима што отвара врата страним инвестицијама
Реизбор свих судија
Председник Републике командује војском
Председникa Републике непосредно бира народ, а смењује га Скупштина
Први пут се у Уставу спомињу европске вредности и стандарди
Омогућена је пуна независност НБС
Омогућава суштинску децентрализацију, општине добијају имовину
Први пут је родна равноправност постала уставна категорија
Посланички мандати припадају странкама чиме се штити воља грађана
Војводина има високу економску аутономију (има своју имовину и њом слободно располаже)
Забрањена је расна, национална и верска дискриминација
Забрањен је сукоб интереса
Званична химна је Боже правде
Унето је право на приговор савести
Унето је право на обавештеност грађана информацијама од јавног значаја
Посебно се штите мајке и деца, као и самохрани родитељи
Заштићени су потрошачи
Ропство је забрањено Уставом