Финансијски систем

Из пројекта Википедија

Финансијски систем је један од система који чини једну економију, а који се бави штедњом и инвестицијама.

Основна улога финансијских тржишта је усмеравање новца од оних који штеде и имају вишак новца ка потрошачима који га немају довољно. Ово преусмеравање новца повећава економско благостање целог друштва стога што преноси капитал из поседа оних који немају задовољавајуће пословне и инвестиционе могућности у посед оних који их имају, тако повећавајући ефикасност економије.

Финансијска тржишта могу се класификовати на дужничка и власничка тржишта, примарна и секундарна, новчана и капиталска и на берзанска и непосредна.

Основни финансијски инструменти су акције, државне, муниципалне и корпоративне обвезнице, благајнички записи, хипотеке, варанти, фјучерси, комерцијални записи и слично. По року доспећа деле се на новчане хартије (краћи од године дана) и капиталне хартије (дужи од године дана).

Финансијски посредници су финансијске институције које прикупљају срества преузимајући обавезе према повериоцима и које пласирају та средства купујући имовину, односно дајући зајмове. Финансијске институције врше корисну функциоју стога што смањују трансакционе трошкове и умањују проблеме које стварају негативна селекција и морални хазард.

Основни финансијски посредници припадају трима категоријама: 1. банке (комерцијалне банке, штедне задруге и слично), 2. уговорне штедне институције (осигуравајуће организације, пензијски фондови итд) и 3. инвестициони посредници (инвестициони фондови, финансијске компаније, узајамни фондови итд).

Држава регулише финансијска тржишта из три разлога: да увећа расположиве информације за инвеститоре, да обезбеди здравље фианснијског система и да унапреди контролу над монетарном политиком. У том циљу ослања се на прописе о откривању информација, ограничењима ко може да оснује финансијског посредника, ограничењима какву имовину може поседовати финансијски посредник, обезбеђење сигурности депозита, обавезне резерве итд.