Фотоелектрични ефекат
Из пројекта Википедија
Фотоелектрични ефекат је емисија електрона из метала под дејством светлости. Открио га је сасвим случајно Рудлоф Херц 1887. године. Пре Ајнштајна физичаре је бунило то што више светлости избија више електрона али им не мења енергију. На енергију електрона утиче боја (таласна дужина) а не интензитет светлости. Ајнштајн је све недоумице решио 1905. године претпоставком да је светлост честичне природе т.ј., да се светлост простире у квантима који су названи фотони. Више фотона избацује и више електрона али енергија избачених електрона може да порасте само ако порасте и енергија фотона. Та Ајнштајнова претпоставка била је тада толико радикална да јој се супртостављао и сам Планк, зачетник квантне теорије.
Године 1921. Ајнштајну је додељена Нобелова награда за физику за објашњење фотоелетричног ефекта.
[уреди] Литература
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004, стр. 231.