Разговор са корисником:Христољуб
Из пројекта Википедија
| Поздрав, Христољуб. Добро дошли на Википедију на српском језику! | |||
| Здраво, Христољуб. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће Вам боравак са нама бити пријатан. | |||
| Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године; од тада смо успоставили различита правила наше заједнице. Молимо Вас да oдвојите који минут и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију. | |||
 |
Пет стубова википедије Шта је Википедија? |
 |
Помоћ Општи приручник Википедије |
 |
Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак |
 |
Песак За увежбавање рада на Википедији |
 |
Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима |
 |
Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница |
 |
Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати |
 |
Најчешће постављана питања Питања која многи постаљају |
 |
Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница |
 |
Трг Место где можете питати друге Википедијанце |
 Молимо вас потписујте се на странама за разговор користећи четири тилде (~~~~) или дугме изнад прозора за прављење измена; то даје Ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо Вас да се не потписујете у чланцима. За слање слика на Википедију, молимо Вас да прочитате: Не правите измене латиницом у ћириличком тексту и обратно (наравно, изузимају се референце, оригинални називи и сл.)! Све измене које не поштују ова правила се поништавају. Don't speak Serbian? Sr-0? -- talk with us via our village pump in English
|
|||
Верујемо да ћете уживати овде, дајући свој допринос и да ћете постати стални сарадник, Википедијанац! Уколико имате неких питања слободно ми се обратите. Још једном, добро дошли на пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --Дунго ☼ ۞ 18:04, 14 септембар 2005 (CEST)
Садржај |
[уреди] Рани живот
Није Смиљанима него Смиљану
Избацити последњу реченицу јер њен други део није тачан. Тачно је ово што следи у Школовању.
[уреди] Школовање
Први разред основне школе је учио у родном Смиљану. Отац Милутин, образован и напредан свештеник, постао је прото у Госпићу па преостала три разреда основне школе Никола похађа у овом месту. У Госпићу је наставио школовање у трогодишњој Нижој реалној гимназији. На крају трећег разреда, 1870. године, тешко се разболео. С јесени одлази у Раковац, крај Карловца да завршијош три разреда Више реалне гимназије. У Карловцу је становао код тетке (очеве сестре) Станке Бранковић. Матурирао је 24. јула 1873. у групи од свега седам ученика. Тада је имао 17 година. По повратку у Госпић, дан након матуре, разболео се од колере и боловао је лежећи у постељи девет месеци. У тим околностима измолио је очево обећање да ће га уместо на богословију уписати на студије технике.
[уреди] Студије
Након болести, по очевом захтеву, паузира још годину дана и боравком на селу и планини прикупља снагу за напоре који га очекују. 1875. године уписује прву годину студија на Вишој техничкој школи у Грацу. Тада му је 19 година. Спава веома мало - свега четири сата дневно. Сво слободно време проводи учећи и образујући се. Чита све што му дође под руку (100 томова Волтерових списа). Испите полаже са највишим оценама. Забринути за његово здравље професори шаљу писмо његовом оцу у којем га саветују да испише сина уколико не жели да се убије прекомерним радом. На другој години губи стипендију Царско-краљевске генерал-команде (којом су помагани сиромашни ученици из Војне крајине). Два пута се за стипендију обраћа Матици српској. Први пут 14. октобра 1876, а други пут 1. новембра 1878. године. Оба пута био је одбијен. Напушта Грац и одлази у Марибор где добија посао код неког инжењера. Одаје се коцкању. Отац га након вишемесечне безуспешне потраге, проналази и враћа кући. Отац, узоран човек, није могао да нађе оправдање за такво понашање. Разочаран убрзо умире (29. априла 1879). Никола покушава да настави студије у Парагу 1880. године. Немајући средстава за живот следеће године коначно одустаје.
[уреди] Теслино прво запослење
Југословенска влада и Марибор немају шта да траже у овом поглављу.
Мати Ђука није умрла приликом његовог првог боравка у Паризу него десет година касније, приликом његове друге и последње посете Европи – 1892.
Христољуб
[уреди] О Тесли
Коначно је неко почео о Тесли да пише и да се занима. Добородошао.
Него, ако погледаш дужину текста видећеш да је већ прешао неке границе када Медија Вики опомиње стога ја нисам хтео да се бавим значајним проширивањем ван граница онога што сам нашао на енглеској вики.
Поводом, неких додатака сам ти оставио нешто на страници за разговор. --@1@ 23:31, 9. март 2006. (CET)
