Хронологија распада СФРЈ

Из пројекта Википедија

Овај чланак прати активности оних државних органа СФРЈ који су наставили да функционишу у непотпуном саставу током периода "крње" СФР Југославије (енглески: rump Yugoslavia) од 25. јуна 1991. (проглашење независности Словеније и Хрватске) до 27. априла 1992 (проглашење Савезне Републике Југославије, чиме је СФРЈ званично престала да постоји).

Садржај

1 Скупштина СФРЈ
2 Савезно Извршно Веће (СИВ)
3 Председништво СФРЈ
4 Југословенска Народна Армија (ЈНА)
- 4.1 Генералштаб
- 4.2 Савезни Секретаријат Народне Одбране (ССНО)
5 Литература
6 Види још

[уреди] Скупштина СФРЈ

26. јун 1991. - Дан након проглашења независности Словеније и Хрватске, делегати из ове две републике трајно напуштају Скупштину СФРЈ. На овај начин Скупштина СФРЈ постаје прва "крња" институција СФРЈ.
3. октобар 1991. - "Крње" Председништво СФРЈ преузима на себе извесна овлашћења Скупштине СФРЈ због услова непосредне ратне опасности.
27. април 1992. - Делегати "крњег" Савезног већа Скупштине СФРЈ усвојили Устав СРЈ. Овим чином СФРЈ је легално престала да постоји, а створена је Савезна Република Југославија.

[уреди] Савезно Извршно Веће (СИВ)

26. јун 1991. - СИВ (Председник: Анте Марковић) оценио да су одлуке донете 25. јуна 1991. године о осамостаљењу Словеније и Хрватске нелегалне. СИВ издаје наредбу којом забрањује успостављање граничних прелаза унутар територије СФРЈ. СИВ даје пуно овлашћење Савезном Секретаријату Унутрашњих Послова (ССУП, односно савезна полиција) и Југословенској Народној Армији (ЈНА) да успостави контролу над државним границама СФРЈ (одлука се односи на граничне прелазе које су запосели словеначки погранични органи).
29. јун 1991. - Споразум између председника СИВ-a и председника Председништва Словеније. Споразум налаже да се прекину војне операције, да се рањени припадници ЈНА пребаце у болнице, да се јединице ЈНА повуку са граница и путева у касарне, и да се формира мешовита комисија која ће све то надгледати.
21. јул 1991. - СИВ саставио предлог под називом Договор о функционисању земље у периоду мораторијума. Предлог послат на усвајање Председништву СФРЈ, као и свим републикама СФРЈ.
18. септембар 1991. - На заседању СИВ-a председник Анте Марковић поставља питање о улози коју ЈНА игра у сукобима у Хрватској. Анте Марковић тражи оставку савезног секретара за народну одбрану (ССНО) Вељка Кадијевића и његовог заменика.
20. децембар 1991. - Председник Анте Марковић подноси оставку јер не жели да прихвати предлог буџета СФРЈ за 1992. годину. Анте Марковић је предлог буџета назвао "ратним буџетом".

[уреди] Председништво СФРЈ

1. јул 1991. - Председништво СФРЈ прогласило Стјепана Месића за председника Председништва, а др. Бранка Костића за потпредседника. Избору присуствује трочлана делегација Европске Заједнице (ЕЗ). Четири члана председништва (чланови из Ср Србије, САП Војводине, САП Косова и СР Црне Горе) траже писмену гаранцију од ЕЗ да ће Сабор Хрватске и Скупштина Словеније поштовати мораторијум од три месеца на спровођење закона о раздруживању.
12. јул 1991. - Председништво СФРЈ прихватило Брионску декларацију од 7. јула 1991. године (такође познату као Заједничка декларација о мировном решавању југословенске кризе). Донета одлука да се до 18. јула демобилишу све оружане групе осим ЈНА и редовне полиције (мирнодопски састав). Такође донета одлука да се на границама СФРЈ успостави стање какво је постојало пре 25. јуна, и да се деблокирају касарне и војни објекти ЈНА.
18. јул 1991. - Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније (дати рок је три месеца).
22. јул 1991. - Седница Председништва СФРЈ у Охриду у проширеном саставу. Усвојена заједничка Изјава против употребе силе.
26. јул 1991. - Седница Председништва СФРЈ. Председништво констатовало погоршање стања. Усвојен захтев о хитном прекиду ватре у Хрватској. Председништво СФРЈ предлаже Републици Хрватској да не упућује оружане саставе у кризна подручја са већинским српским становништвом.
30. јул 1991. - На седници Председништва СФРЈ договорено да се успостави државна комисија која ће контролисати одлуку од 26. јула о прекиду ватре у Хрватској. За руководиоца комисије изабран Др. Бранко Костић. Стјепан Месић у знак протеста напушта седницу.
3. август 1991. - Председништво СФРЈ доноси одлуку о апсолутном и неодложном прекиду ватре у Хрватској. Такође донета одлука о обустављању даљих покрета и раздвајању оружаних сукобљених снага у Хрватској. Формирана државна комисија на челу са Др. Бранком Костићем која у сарадњи са надлежним органима Републике Хрватске треба да надгледа спровођење ових одлука. Председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић се исти дан обратио Сабору Хрватске тражећи да се комисија не прихвати.
6. август 1991. - На седници Председништва СФРЈ једногласно усвојена одлука о проглашењу апсолутног и безусловног прекида ватре на територији Републике Хрватске.
20. август 1991. - Проширена седница Председништва СФРЈ. Закључено да је мир најбитнија претпоставка за договор о будућности СФРЈ.
7. септембар 1991. - Сви чланови Председништва СФРЈ путују у Хаг на почетак Конференције о Југославији у Хагу (познате и као Мировна конференција о Југославији). Члановима Председништва СФРЈ се придружују председник СИВ-a, шесторица председника југословенских република и савезни секретар за иностране послове. Прва пленарна седница (из затворених врата) одржана 12. септембра.
26. септембар 1991. - Председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић одбија да одржи седницу. Потпредседник Др. Бранко Костић сазива седницу, позивајући се на Пословник о раду Председништва.
3. октобар 1991. - Одржана седница Председништва СФРЈ. Седница је одржана у непотпуном саставу са само четири члана (члан из СР Србије, САП Војводине, САП Косово и СР Црне Горе). Председништво констатује да су се стекли услови за рад и деловање дефинисани уставом СФРЈ у условима непосредне ратне опасности. Од овог дана ће седницама Председништва СФРЈ присуствовати само четири члана (у домаћим медијима овакво Председништво постаје познато као "крње" Председништво").
9. новембар 1991. - Председништво СФРЈ упућује Савету Безбедности Уједињених Нација писмо са захтевом да се хитно пошаљу мировне снаге УН у Хрватску.
5. децембар 1991. - Сабор Хрватске опозива Стјепана Месића из Председништва Југославије. Осим поводом Стјепан Месић даје контраверзну изјаву која се на различите начине тумачи ("Мислим да сам извршио своју обавезу. Југославија више не постоји.").
9. децембар 1991. - Састанак комплетног Председништва СФРЈ (укључујући и опозваног Стјепана Месића) и председника свих шест југословенских република у Хагу, на иницијативу Лорда Карингтона.

[уреди] Југословенска Народна Армија (ЈНА)

28. јун 1991. - Јединице ЈНА почеле да напуштају Словенију; последње јединице ЈНА напустиле Словенију 26. октобра 1991.
16. октобар 1991. - ЈНА престала да користи звезду петокраку као симбол.
24. март 1992. - Последње јединице ЈНА напустиле Македонију.
20. мај 1992. - Председништво СРЈ донело одлуку о реорганизацији ЈНА у Војску Југославије (ВЈ). ЈНА званично престала да постоји.

[уреди] Генералштаб

[уреди] Савезни Секретаријат Народне Одбране (ССНО)

28. јун 1991. - Обавештење за јавност да су јединице ЈНА преузеле контролу граница на територији СР Словеније, и тиме извршиле радне задатке.
8. јануар 1992. - Савезни секретар за народну одбрану Вељко Кадијевић подноси оставку.
5. март 1992. - Извештај ССНО о сукобима у Хрватској. На основу извештаја 1279 припадника ЈНА је погинуло на ратиштима у Хрватској.